E ovde moramo da malo više obratimo pažnju!

Glagol mögen  spada u modalne glagole i tu ništa nije potrebno dodati ili oduzeti, kada su u pitanju opšta pravila za sve modalne glagole. To smo valjda naučili do sada. Nismo? Klik, ovde!

Simpatični glagol mögen, je specifičan po tome što najpre učimo njegov oblik u Konjunktivu II, bez nekih preteranih objašnjenja, i to još na početnom nivou a sa samim glagolom i njegovom konjugacijom i upotrebom se upoznajemo kasnije – bački ručak ima svoj red, pa je takvo pravilo za sada.

Konkretno – najpre naučimo da, kada nešto želimo, umesto da kažemo –
Ja hoću …. reći ćemo na nemačkom – ja bih želeo i upotrebiti glagol möchten
Znači nikako, ako se obraćamo nekom drugom, nećemo reći:

Ich will noch ein Bier

Nego lepo i fino kažemo da bi mi želeli …. Ich möchte noch ein Bier!

E zato, da bi mogli lepo i kulturno da izražavamo naše želje i potrebe, onda se i ovaj glagol uči naopako – od svog oblika za konjunktiv.

A mi idemo redom, lepo sam vam nacrtala konjugaciju glagola mögen, onu koju zovete često “normalna” – indikativ.

Šta znači glagol mögen i kada ga koristiti?

To je lako i to ste već odavno savladali i pre nego što ste počeli da učite nemački jezik.
To vam je, znate onaj lepi, stari, dobar glagol lajkovati?
E to je to – ono što je like- što vam se sviđa, e to je naš glagol mögen.
Naša duša slovenska je široka pa mi sve volimo i čokoladu i pivo i rakiju i ženu i decu.
Nemci kao Nemci su precizni – za čokoladu i rakiju ćemo koristiti mögen:

Mögen Sie Schokolade?
Ja, ich mag Schokolade. Volim čokoladu.
ali
Ich möchte Schokolade – ja bih želela čokoladu, tu smo se baš fino izrazili.

Ali, pazi sad!

Kada komuniciramo sa nekom osobom i kažemo :

Ich mag dich.

To je baš slatko i korektno, fino smo nekome stavili do znanja da nam je drag i simpatičan.

Ako kažemo:

Ich möchte dich.

Što se gramatike tiče, sve je u redu. A šta smo rekli – pa nešto u stilu, ja bih tebe rado …. Znate već, onako, kao ja te želim.
Jasno!
Nemoj posle, nisam znao, klepio me neko i tako to. Eto konjugacija, nacrtana, obojena i strelica, sve ima!

Möchten, naravno da ćemo koristiti, kada se obraćamo drugim osobama, ali uvek uz dopunu nekog drugog glagola i onda ostajemo fini, kulturni, baš kako treba.

Ich möchte dich bitten, fragen, einladen, kennenlernen, ….

Ja bih želeo da te zamolim, priuptam, pozovem, upoznam, …

Znači, šta smo naučili:

– glagol mögen spada u grupu modalnih glagola

– ne postoji glagol möchten, to je oblik konjunktiva II u preteritu glagola mögen i tim oblikom izražavamo, fino i kulturno, našu želji i potrebu. Bez obzira što je to gramatički oblik preterita, nema nikakve veze sa prošlošću nego se koristi za sadašnjost.

Toliko, sve jasno?

Sve o glagolima, znate već klik ovde, komentari, pitanja, predlozi na Facebook strani Nemački nije bauk.

P.s. Za one neverne Tome, kojih ima dosta i koji tvrde da nemački i srpski jezik nemaju veze, i da su mnoge reči u srpskom nastale od nemačkog, počeću tu i tamo, da ubacujem neke odrednice iz etimologije (porekla reči). Nemačko mag je istog porekla kao i naše mogu. Šta je starije, kokoška ili jaje?

Poznat vam je ovaj znak za beskrajno, večno, nešto što nema kraja – in+finite. Finito, finiš su vam poznati, to je nešto što je gotovo, nema više a infinito je bez kraja.

U nemačkom imamo i infinitiv a i gramatičku grupu koja se zove:
Infinite Verbformen = bezlični glagolski oblici a to su:

Nedavno sam imala raspravu, dešava se, sa jednom mladom devojkom, na Facebook strani Nemački nije bauk . Sve se to dešavalo putem poruka, nekako ste hrabriji na taj način.Radilo se o infinitivu u nemačkom jeziku.  Zapitala sam se da li taj infinitiv muči još nekog od vas.
Moja draga čitateljka me je zamolila da joj objasnim zašto i kada se uz infinitiv koristi zu, koja su to pravila,  a kada se infinitiv koristi bez zu to je znala. Koja su pravila za upotrebu infinitiva sa zu u nemačkom i da li su ta pravila čvrsta i da li postoje izuzeci, odnosno da li je cela ta priča sa infinitivom + zu ili ohne zu – može da bude, ne mora da znači!
Da bi se pozabavili pitanjem infinitiva u nemačkom jeziku, moramo da krenemo od samog početka

– bezlični glagolski oblici u nemačkom jeziku.
To su oni glagolski oblici koji ne kazuju ni lice, ko vrši radnju, ni broj, da li je jednina ili množina vać samo imenuje radnju.

Mi imamo infinitiv. Da je prost i jednostavan, samo vam se čini. Pomislite da treba nekom strancu, koji uči srpski da objasnite infinitiv, nastavke –ti i –‚ći, infinitivnu osnovu, odustali bi brzo.
Pročitaj – Infinitiv u engleskom i srpskom jeziku
U nemačkom postoje 3 osnovna bezlična glagolska oblika – vidi tabelu iznad!

Ponovi i utvrdi gradivo: Šta je particip?

Baš je slatka tabela, meni se bar sviđa
Problem je što nije potpuna i stavila sam malu zvezdicu pored infinitiva.
Sem te dileme, kada koristiti infinitiv + zu ili ohne zu, moramo da bacimo pogled i na druge vrste infinitiva u nemačkom jeziku.

I to vam je zaista dosta, već vas je zabolela glava – i mene je. Ovo je za više nivoe učenja nemačkog.
Važno je da shvatite sledeće (ostalo se mora naučiti, žao mi je ne može sve da se objasni, pa da bude logično i u skaldu sa našim jezikom) – dakle, za razumevanje je bitno sledeće:
Ne može se izjednačiti ono što mi znamo o infinitivu u našem jeziku i kako ga upotrebljavamo sa infinitivom u nemačkom.
Iako stalno insistiram na sličnostima u našoj i nemačkoj gramatici, kod infinitiva stvari ne stoje tako. Ko je učio engleski jezik, videće sličnosti sa vrstama infinitiva u engleskom kao i upotrebom infinitiva sa to love i bez to.
Kada se u nemačkom koristi zu +infinitiv a kada infinitiv ohne zu, nacrtala baš lepo:

• * ova poslednja kolona je za malo više nivoe učenja ali ne škodi da se obrati pažnja. To su oni fini primeri primene, koji govore o vašem nivou znanja i osećaju za jezik a najbolje se stiču praksom. Tako npr. lernen, helfen kombinuju se sa infinitivom bez zu, kada su u pitanju jednostavne izjave, koje se ne  proširuju drugim glagolom ili sličnom dopunom.

Kada se koristi infinitiv sa zu

Infinitiv mit zu
Obrati pažnju na ovu definiciju, mnogo mi se sviđa: pa u svim ostalim slučajevima
Neka opšta mesta bi glasila ovako:
– Infinitiv, kao bezlični glagolski oblik se kombinuje sa drugim glagolom u ličnom glagolskom obliku
– Obrati pažnju na glagole sa razdvojnim prefiksom – zu se umuva u sredinu
Ich hoffe dich bald wiederzusehen.

To bi bilo to. Jasno?

E sad, kome to nije bilo dosta ima lepih objašnjenja sa primerima i izuzecima od opštih pravila:
Lingolia, na ovom sajtu imate puno primera i za upotrebu sa zu i bez zu i izuzetke i promene u značenjima -nemoj samo da mi se uhvatite za neki primer pa onda vi ste reksli ovo a niste ovo, to je za više nivoe.
– vežbe 1
– vežbe 2
I dalje šaljite pitanja, kometare, prigovore i ostalo na Facebook stranu Nemački nije bauk a ostale teme i dileme u vezi sa nemačkim glagolima potražite ovde.

sagen – schwaches Verb – reći, kazati

Malo ćemo se danas pozabiviti prefiksacijom. Šta je to prefiksacija, to smo naučili, mada bi bilo lepo iščitati ponovo. Kilik ovde.

Elem, još jedan dokaz srodstva našeg i nemačkog jezika je prefiksacija. Ma da, mnogo to pomaže kod učenja nemačkog – mislite da ne znam da već gunđate.

Ipak ćemo se detaljno pozabaviti tom temom, pošto je to jedan od preporučenih načina, kako se uče nemački glagoli.

Da bi shvatili o čemu ja to tako malo …, uzećemo naš glagol kazati i ubacićemo ga u proces prefiksacije i evo rezultata:

Dokazati, iskazati, otkazati, pokazati, ukazati, ….

Znači osnovni glagol je kazati, pa ispred njega ide ono nešto što se zove prefiks i reziltat su novi glagoli i nova značenja.
Sad nemački!

Glagol  sagen – schwaches Verb – kazati, reći

Molim da se uči kroz primere i pošto imate prevod glagola da sami pokušate da prevedete i shvatite značenje u primerima, bez gunđanja – hvala!

Sad ćemo da nabacamo svašta ispred tog glagola, pa da vidimo šta ćemo dobiti:

absagen – otkazati

Fußballspiel Belgien gegen Spanien abgesagt.

Weitere Treffen kamen allerdings nicht zustande, da er jedesmal kurz vorher absagte.

Za lakše pamćenje: isti kao naš glagol od (ab)+kazati (sagen)

ansagen –  najaviti, obavestiti

Im Juli ist Baden und Sonnenschein angesagt.

Auch in der Männerwelt ist im Jahr 2016 Bequemlichkeit angesagt.

Za lakše pamćenje: an znači na

aufsagen – prekinuti (otkazati) vezu, službu, recitovati odnosno, naučeno napamet govoriti

Das Kind hat das Gedicht ohne Fehler aufgesagt.

So soll er  ihnen der Dienst aufgesagt werden,

Ich habe ihm die Freundschaft aufgesagt

durchsagen –  objaviti preko razglasa, Tv-a, prozivati, i sl.

Sie horcht, was über den Lautsprecher durchgesagt wird …. der Name ihrer Tochter wird durchgesagt.

Der Stadionsprecher hat durchgesagt …..

Za lakše pamćenje: kroz, Nemci su često bukvalisti, kada se najavljuje nešto, prolazi kroz razglas, tv objavu, to je smisao!

einsagen – šaputati

Wird ihm dort eingesagt, was er zu sagen oder zu tun hat?

gutsagen – jemčiti, garantovati

Ich sage für dich gut, ich bürge oder übernehme Garantie

hersagen – recitovati, ponavljati  napamet naučeno (sinonim aufsagen)

Sogar ein Papagei kann den Namen hersagen

Za lakše pamćenje: her nas upućuje na nešto iz prošlosti, što sada reprodukujemo

lossagen – raskinuti, odvojiti  (se od nekoga) poslovno ili privatno

Sie sagte sich von ihm los.

Sie setzt voraus, dass beide Seiten sich von der Philosophie der militärischen Konfliktlösung lossagen.

Za lakše pamćenje: los znamo šta znači u smislu terati nekoga, forsirati ga da uradi nešto

nachsagen– ponoviti (rečeno, naučeno), pričati o nekome odnosno ogovorati nekoga ko je odsutan

Ich lese dir die Lektion vor und du sagst sie einfach nach

Ich lasse mir auch nicht nachsagen, daß

Fraza – ja odbijam da prihvatim, da…

Za lakše pamćenje: nach je nešto što ide posle, po …

vorsagen – šaputati, ponavljati

Der Lehrer sagt den englischen Satz langsam vor, die Schüler sprechen ihn nach

zusagen – prihvatiti, potvrditi, sagalsiti se, odgovarati

Er hat sein Kommen fest zugesagt.

Dieser Wein sagt mir mehr zu

Er hat auf den Kopf zugesagt, wie die Dinge liegen!.

Fraza – jemandem etwas auf den Kopf zusagen – reći nekome istinu u lice

E sad, ko je došao dovde, ima i bonus!

sagen pdf tabela
sagen word tabela

Jasno? Ako mislite da je lakše tako učiti javite, pa da napravimo još neki eksperiment.

Sve o glagolima u nemačkom pogledajte, pročitajte i naučite ovde a predloge, komentare na Facebook strani Nemački nije bauk.

I kad bih htela da se ulenjim, nema šanse, pišete pa me inspirišete. Jedna, moja draga čitateljka mi je poslala fotografije svojih tabela, koje se nalaze, svuda oko nje u stanu, evo  primera:

Pošto vas ima dosta, koji volite i tražite tabele – evo stiže!

Idemo na temu današnjeg posta – perfekat mit sein – nemački glagoli koji grade perfekat sa pomoćnim glagolom sein

Znate da većina glagola gradi perfekat sa haben i to su:

– prelazni glagoli, koji imaju objekat, kao i u našem jeziku
– refleksivni ili povratni glagoli
– modalni glagoli
– bezlični glagoli
– neprelazni glagoli, koji opisuju neko stanje
Za svaki glagol posebno, ako nismo sigurni, proveramo da li gradi perfekat sa sein ili haben a to radimo, recimo u online konjugatorima, jako zgodno, ako niste čitali, odmah klik na link.

Smor, ma važi, neko drugi će naučiti umesto tebe.

Da se vratimo na glagole, koji grade perfekat sa sein:

– u principu su to uvek neprelazni glagoli, koji izražavaju:
1. kretanje
2. promenu stanja (spavaš, pa se probudiš, recimo)
3 eh, radosti – izuzeci, bleiben – ostati, sein – biti, werden – postati

Eto, ovo nije bilo teško
A sad na posao, ima da se uči!

P.S. Oči mi ispale proveravajući, ali pošto kucam ko furija, ako nađete grešku, javite da ispravimo ili ispravite sami

perfekt mit sein – pdf tabela
perfekt mit sein word tabela

Komentari, kao i uvek na Facebook strani Nemački nije bauk, mogu i predlozi za tabele, a druge teme u vezi sa glagolima su ovde

Rekcija glagola, Rektion je sposbnost određene vrste reči (to može biti glagol, pridev ili predlog) da odredi padež imenice sa kojom je u nekom odnosu u rečenici.

O tome pročitaj detaljnije ovde.

Tu su navedeni glagoli, koji traže nominativ.

Nemački glagoli sa akuzativom

Upotreba akuzativa u nemačkom jeziku se u velikoj meri poklapa sa upotrbom akuzativa u našem jeziku.

Logika je tu da nam pomogne. Mi imamo prelazne glagole, glagole čija radnja sa subjekta prelazi na direktni objekat. To su glagoli  čitati ( knjigu), videti-gledati (tebe, njega) jesti (pitu, krušku).

Isti glagoli u nemačkom jeziku traže direktni objekat u akuzativu:

Ich lese ein Buch, einen Roman, eine Zeitung…

lesen – čitati

sehen- videti

essen –jesti

haben + akuzativ

Ono što moramo naglasiti da glagol haben uvek traži imenicu u akuzativu.

Ich habe keinen Hunger. Nisam gladna.

Er hat keine Ahnung. On nema pojma, nema predstavu (o nečemu).

Sie hat ein Kind, ona ima dete.

Voleti, mrzeti, zaboraviti u nemačkom se može samo u akuzativu

Glagoli, koji traže imenicu u akuzativu su:

achten + A; auf das Kind achten, paziti na dete

anrufen + A; Ich muss dringend meinen Freund anrufen, hitno moram da nazovem mog prijatelja

aufräumen + A; den Schreibtisch aufräumen, raspremiti pisaći sto

bekommen + A; eine Krankheit bekommen, dobiti neku bolest

bestellen + A; eine Flasche Wasser bestellen, poručiti flašu vode

besuchen + A; Er besucht mich nicht, on me ne posećuje

brauchen + A; Er braucht eine Pause, potrebna mu je pauza

essen + A; Sie isst einen Apfel, ona jede jabuku

hören + A; Er hört kein gutes Wort, ne sluša savete

hassen+A; jemanden hassen, nekoga mrzeti

kaufen + A; ein neues Auto kaufen, kupiti novi auto

lieben+ A; ich liebe dich

nehmen + A ; Er nahm kein Geld, nije uzeo novac

suchen + A; Sie sucht einen Freund über Facebook, eh, ovo je tako savremen primer, zar ne?

trinken+A; Sie trinkt einen Saft, ona pije sok

vergessen +A; Vergiss meinen Namen, ruf nie wieder an. Zaboravi moje ime i ne zovi me više!

verstehen +A; Sein Verhalten verstehe ich nicht, ne razumem njegovo ponašanje

Kao što sam napomenula, spisak je mnogo duži, ali nema potrebe u ovoj fazi  opterećivati se time. Kada dođete do toga da učite koji su svi glagoli, koji idu uz akuzativ, kada su prelazni, kada ne, kada sem uz akuzativ, traže i neki drugi padež, onda ste već dobro napredovali u proučavanju nemačkog jezika. Smatram da sa teorijom nije potrebno preterivati i da ste posle ovoga stekli jasnu sliku o glagolima, koji traže imenicu u akuzativu.

Sada slede tabele za preuzimanje:
– word tabela – rektion akuzativ
– pdf tabela – rektion nemacki akuzativ.

Ostale glagole u kombinaciji sa padežima možete pronaći ovde.

O dativu u nemačkom jeziku znamo već dovoljno. Ipak, ne bi bilo loše da se malo podsetimo, evo ovde.

Radi kompletiranja informacija i pokrivanja ove teme, podsećam vas na sledeće tekstove:
– Šta je to Rektion, glagoli sa nominativom
– nemački glagoli sa akuzativom

Die Rektion der Verben, Dativ

Spisak glagola, koji traže dativ je malo poduži.

Evo nekih, kao podsticaj za dalje učenje. Moram da napomenem da ovu temu obrađujem, zato što ste vi to tražili – veoma vodim računa da obradim sve teme, koje predložite na Facebook strani – Nemački nije bauk, u porukama ili komentarima, svejedno:
absagen+ D; Der Arzt hat ihm gestern abgesagt. Lekar mu je juče otkazao,

antworten*** +D; Sie hat ihm geantwortet,… – Odgovorila mu je…

ausweichen +D; einem Schlage ausweichen – izbeći udarac

*begegnen+D; Sie ist ihm gestern kürzlich begegnet. – Juče ga je na brzinu srela

danken ***+D; Ich danke Ihnen! Zahvaljujem Vam!

drohen + D; Es droht mit dem Regen. (Preti) Izgleda da će pasti kiša.

gratulieren + D; Er gratuliert ihr zum Geburstag. On joj čestita rođendan.

helfen +D; Seine Lügen helfen ihm nicht. Ne pomažu mu njegove laži.

nachgeben+D; Er gibt ihr nie nach. Nikada joj ne popušta.

schaden +D; Der Krieg hat dem Land geschadet. Rat je naškodio (naneo štetu) zemlji.

schmeicheln+D; Er schmeichelte seiner Mutter. On se ulaguje svojoj majci.

vertrauen + D; Er vertraute seinen Freunden. On se pouzda u svoje prijatelje.

widersprechen+D; Sie widersprach ihm oft. Ona mu je često protivurečila.

winken+D; dem Kellner winken, mahnuti kelneru

zusagen+D; Etwas sagt ihm nicht zu; Nešto mu se ne sviđa.

zustimmen +D; Ich kann seiner Argumentation nicht zustimmen. Ne mogu da se saglasim sa njegovom argumentacijom.

*begegen – obratite pažnju na ovaj glagol, slab glagol ali pravi perfekat sa sein.

*** antworten, danken – ove 3 zvezdice su tu da vam ukuažu pažnju na sledeće:

Postoje mnogi glagoli, kao ova 2, koja uz dodatak prefiksa be-, nemaju toliko izrazitu promenu u značenju, koliko u padežu. Prefiks be- označava neko kretanje, odnosno prenos radnje, uticaj koji subjekta, koji se prenosi preko glagola. Ma uostalom, šta vas briga, bitno je sledeće – kada vidiš  be-, zaboravi datav, to je slučaj za akuzativ!

Slede tabele u word i pdf formatu. Tu sam se potrudila i da bojim, znači obratite pažnju:

plava boja- muški rod

crvena boja – ženski rod

zelena boja – srednji rod (u ovoj tabli je nema, u drugim ima)

ljubičasta boja – množina
nemački glagoli sa imenicom u dativu – word
nemački glagoli sa imenicom u dativu – pdf

Postoje u nemačkom jeziku glagoli kojima je potrebno posvetiti posebnu pažnju. O nekim takvim slučajevima sam vam već pisala – recimo glagol lassen ili glagol sagen klik na linkove i proveri da li je sve jasno.

U ovom tekstu se bavimo novom grupom glagola, zato što je stiglo dosta poruka sa tim istim pitanjima.

Radi se o 4 para glagola, obrati pažnju na termin par – ti glagoli se uče u parovima.

To su sledeći  glagoli:

stellen – stehen

legen – liegen

setzen – sitzen

hängen – hängen

Ništa ne brinite nacrtala sam i jedne i druge da lakše zapamtite

kretanje – mirovanje

To je suština cele priče, da li pričamo o akciji/ kretanju ili mirovanju.

Idemo redom:

1. stellen – stehen

Sie stellt das Glas auf den Tisch

stellen – označava radnju staviti, postaviti čašu na sto. Uz njega mora da  ide neko, subjekat ko tu radnju radi.

Das Glas steht auf dem Tisch

stehen – označava mirovanje, odnosno da čaša stoji na stolu, nema akcije nema subjekta.

I jedan i  drugi glagol se odnose na objekte u vertikalnom, uspravnom položaju.

2. legen – liegen

Ich lege die Gabel auf den Tisch

Stavljam (ja) viljušku na sto. Kretanje/akcija, tu je i  subjekat. Kuda – wohin

Die Gabel liegt auf dem Tisch.

Viljuška leži, nalazi se stolu. Nema akcije, samo položaj – wo, gde, na stolu.

I jedan i drugi glagol se odnose na vodoravni položaj

3. setzen (sich) – sitzen

Ich setze mich auf meinen Stuhl. Ovde imamo sedati, znači akciju spuštanja sebe u sedeći položaj.

Glagol setzen može i ne mora da bude povratan – vidi povratni glagolii ne prevrći očima, ništa tu nije komplikovano. Ako spuštaš sebe u stolicu (ili to radi on ili one, neko lice, osoba) onda je povratan, ako to radiš sa viljuškom ili čašom – nije.

Ich sitze auf meinem Stuhl. A sad sam sela, odnosno sedim i ne mrdam – mirovanje.

4. hängen – hängen

Ich hänge den Spiegel an die Wand. Kačim (ja) ili besim ogledalo na zid. Akcija

Der Spiegel hängt an der Wand. Ogledalo visi na zidu, mirno kao bubica.

To bi bila suština priče.

Primere sam namerno uzela sa ovog sajta ne bi li kliknuli i pogledali,  mnogo toga lepog i korisnog tu ima iako je na engleskom.

I da vas ne bi besila ili obesila :-), molim lepo, ono što do sada niste pročitali o glagolima – pravac ovde

A pitanja, komentare, lajkove i ostalo dalje šaljete na fejsu Nemački nije bauk.

Uputstvo: jaki, nepravilni glagoli su podvučeni i dati su oblici za preterit i perfekt sa pomoćnim glagolom. Kod nekih glagola je dat i oblik za prezent zato što je drugačiji u 2. i 3. licu jednine.

Poneki jak glagol pravi perfekat i sa haben i sein, dati su primeri za obe varijante.

Prelazni glagoli traže objekat u akuzativu, podvučeno u primerima. Neki glagoli mogu biti i prelazni i neprelazni, data su oba primera.

Poneki glagoli mogu biti i obični i povratni, dati su primeri za obe varijante.

Nemački glagoli – lista

A -1. deo

1. abholen, holte ab, hat abgeholt – preuzeti nešto, doći po nešto i preuzeti

prelazni glagol + akuzativ

ein Paket von der Post abholen, paket u pošti

sačekati prijatelja i odvesti se ga, doći po nekoga

jemandem treffen und gemeinsam Weg fortsetzen

einen Freund abholen

2. achten, achtete, hat geachtet – paziti, obratiti pažnju, poštovati, ceniti

prelazni glagol + akuzativ
das Gestz achten

neprelazni

Er achtete nicht auf ihre Worte, nije obraćao pažnnju na njene reči, ono što je govorila

3. anfangen, fängt an, fing an, hat angefangen– početi, započeti

prelazni glagol + akuzativ

ein Gespräch anfangen, započeti neki razgovor

neprelazni

mit dem Gespräch anfangen, započeti razgovor

4. an|kommen, kam an, ist angekommen – stići, doći, prispeti

neprelazni glagol

Er kam gegen 10 Uhr in Berlin an. Stigao je u Berlin oko 10 sati.

5. ändern, änderte, hat geändert – promeniti, izmeniti

prelazni glagol + akuzativ

die  Pläne ändern, promeniti planove

die Richtung ändern, promeniti pravac( kretanja)

ändern  sich – povratni glagol

Das Wetter ändert  sich – vreme se menja

6. anhaben, hatte an, hat angehabt– obući imati na sebi (odeću)

prelazni glagol + akuzativ

einen Mantel anhaben

7. anmachen, machte an, hat angemacht – upaliti, uključiti, pripremiti

prelazni glagol + akuzativ

das Licht anmachen – upaliti svetlo

das Feuer anmachen – upaliti vatru

Salat anmachen – pripremiti – začiniti salatu

Pročitaj: machen, glagol – upotreba i primeri

8. ausmachen, machte aus, hat ausgemacht – ugasiti, isključiti, izvaditi, dogovoriti

Kartoffeln ausmachen, izvaditi krompir (iz zemlje), iskopati

prelazni glagol + akuzativ

einen Termin ausmachen, govoriti termin

das Licht ausmachen, ugasiti svetlo

9. annehmen, nimmt an, nahm an, hat angenommen– primiti, prihvatiti, pretpostaviti

prelazni glagol + akuzativ

ein Geschenk annehmen – primiti, dobiti poklon

einen Vorschlag annehmen – prihvatiti predlog

Er nahm an, dass sie mitkommen wollen, on pretpostavlja da i oni žele da pođu (sa njim)

10. anrufen, rief an, hat angerufen – telefonirati, nazvati telefonom

prelazni glagol + akuzativ

einen Freund anrufen, telefonirati, nazvati prijatelja

12. antworten– odgovoriti

neprelazni glagol

Sie antwortete höflich auf meine Frage. Odgovorila je učtivo/pristojno na moje pitanje

13. anziehen, zog an, hat angezogen – obući (se), odenuti, privući

prelazni glagol + akuzativ

Die Mutter zog die Kinder an. Majka je obukla decu.

sich anziehen, obući se

Sie zieht sich sehr elegant an. Obukla se veoma elegantno

Der Magnet zieht Eisen an. Magnet privlači gvožđe.

Die Schraube einziehen – pričvrstiti šraf

14. ausziehen, zog aus, hat/ist ausgezogen – skinuti (se), izvući, iseliti se

prelazni glagol + akuzativ

Die Mutter zog die Kinder aus. Majka je skinula decu.

sich ausziehen –  skinuti se, povratni glagol

Er hat sich ausgezogen.

Zieh dir die Schuhe aus! Izuj se!

eine Antenne ausziehen – izvući antenu

aus einer Wohnung ausziehen – iseliti se iz stana– perfekat sa sein

Mein Freund ist vor  2 Wochen ausgezogen. Moj prijatelj se iselio pre 2 nedelje.

The post Nemački glagoli, lista, slovo a appeared first on abc - amarilisonline.

Uputstvo: jaki, nepravilni glagoli su podvučeni i dati su oblici za preterit i perfekt sa pomoćnim glagolom. Kod nekih glagola je dat i oblik za prezent zato što je drugačiji u 2. i 3. licu jednine.

Poneki jak glagol pravi perfekat i sa haben i sein, dati su primeri za obe varijante.

Prelazni glagoli traže objekat u akuzativu, podvučeno u primerima. Neki glagoli mogu biti i prelazni i neprelazni, data su oba primera.

Poneki glagoli mogu biti i obični i povratni, dati su primeri za obe varijante.

Pogledaj: lista glagola, slovo a – 1. deo

Glagoli nemački lista

A – 2. deo

15. arbeiten, raditi

neprelazni glagol

Die Maschine arbeitet Tag und Nacht. Mašina radi danonoćno.

Er hat lange an der Lösung dieser Aufgabe gearbeitet. Dugo je radio na rešenju ovog zadatka

16. ärgern – ljutiti

prelazni glagol + akuzativ

Er hat sie geärgert. On je nju naljutio.

sich ärgern – ljutiti se, povratni glagol

Hast du dich geärgert? Da li si se naljutio?

17. atmen – disati

prelazni glagol + akuzativ

Er atmete die kühle Luft. (U)disao je hladan vazduh

neprelazni

durch die Nase atmen, disati kroz nos

18. auffallen, fällt auf, fiel auf, ist afgefallen – istaći se, privući pažnju

neprelazni glagol

Sie fiel durch ihre Intelligenz auf. Istakla se intiligencijom.

Es ist mir sofort aufgefallen… – odmah mi je privuklo pažnju/palo u oči

Ist Ihnen nichts Ungewöhnliches an ihm aufgefallen? Zar Vama ništa neobično kod njega ne privlači pažnju, upada u oči, ništa ne primećujete kod njega

Napomena: ovaj glagol pravi perfekat sa sein zato što osnovni glagol fallen, glagol kretanja to određuje!!!

19. aufhören – prestati

neprelazni glagol

Der Regen hörte endlich auf. Kiša je konačno prestala.

mit dem Rauchen aufhören – prestati, ostaviti pušenje

Pročitaj: nemački glagoli, gramatika

20. aufklären – razjasniti, objasniti, razvedriti

prelazni glagol + akuzativ

einen Mord aufklären – otkriti ubicu odnosno razjasniti ubistvo

sich  aufklären – povratni glagol

Die Sache hat sich aufgeklärt. Situacija, slučaj, stvar se razjasnila.

Das Wetter klärt sich auf. Vreme se razvedrava.

21. auflösen – razrešiti, rastvoriti

prelazni glagol + akuzativ

In einer Flussiggeit etwas auflosen – rastvoriti nešto u tečnosti

Eine Tablete in Wasser auflösen – rastvoriti tabletu u vodi

einen Verein auflösen – raspustiti savez, udruženje, ne postoji više

sich auflösen – rastvoriti se, povratni glagol

Die Tablete löst sich in Wasser auf. Tableta se rastvara u vodi.

All ihre Probleme haben sich in nichts aufgelöst. Svi njeni problemi su se rešili, razrešili, nestali.

22. aufnehmen, nimmt auf, nahm auf, hat aufgenommen – podići, primiti, prihvatiti

prelazni glagol + akuzativ

den Koffer aufnehmen – podići kofer

einen Gast aufnehmen – (primiti) dočekati gosta

ein Protokoll aufnehmen – sastaviti protokol ili neki drugi pisani dokument

eine Nachricht gelassen aufnehnen – opušteno primiti vest

jemaden in Profil aufnehmen – nekoga fotografisati iz profila

Der Tennisclub hat  neue Mitglieder aufgenommen. Teniski klub je primio nove članove.

23. aufsetzen – staviti, postaviti, pristaviti

prelazni glagol + akuzativ

den Hut/eine Brille aufsetzen – staviti šešir na glavu/naočare

etwas zum Kochen aufsetzen – pristaviti nešto da se kuva

Kaffee aufsetzen – pristaviti kafu

24. aufstehen, stand auf, ist (hat) aufgestanden – ustati

neprelazan glagol

Wir stehen  gewöhnlich um 9 Uhr morgens auf. Obično ustajemo u 9 ujutru.

Napomena: Ne samo akcija, kretanje već i promena stanja traži upotrebu glagola sein u perfektu.

Znači ako ležimo, spavamo ustajanjem menjamo stanje ili poziciju. Za sada pamtimo opciju sa sein.

Ich bin gerade erst aufgestanden. E baš sad sam ustala (iz kreveta)

Prelazni glagol bez objekta

Die Tür steht auf. Vrata su otvorena.

25. ausgeben, gibt aus, gab aus, hat ausgegeben – izdati, izdavati, trošiti

prelazni glagol + akuzativ

einen Befehl ausgeben – izdati naredbu

Er gibt im Monat 100 Euro für sein Hobby aus. Mesečno troši 100 evra na svoje hobije.

sich ausgeben – predstavljati se

sich als Experte ausgeben – (izdavao) predstavljao se kao ekspert

26. auskommen, kam aus, ist asgekommen – izaći

neprelazni glagol

schwer auskommen – teško živeti, sastavljati kraj s krajem

mit jemadem gut auskommen- dobro se slagati sa nekim

Er kann mit ihr nicht auskommen – ne može sa njom da izađe na kraj, loše se slaže sa njom

27. auslöschen – gasiti, ugasiti

prelazni glagol + akuzativ

Er löscht das Licht aus.  On gasi svetlo

die Erinnerung an jemanden auslöschen, izbrisati sećanje na nekoga

28. ausnehmen, nimmt aus, nahm aus, hat ausgenommen – izvaditi, izdvojiti

prelazni glagol + akuzativ

keinen ausnehmen – nikoga ne izostaviti

29. aussehen, sieht aus, sah aus, hat ausgesehen – izgledati

neprelazni glagol

Er sieht sehr sportlich aus. On izgleda sportski (kao sportski tip)

Heute sieht es nach Regen aus. Izgleda kao da će danas biti kiše.

30. ausstellen– izložiti, izdati

prelazni glagol + akuzativ

Bilder im Museum ausstellen – izložiti slike u muzeju

ein Rezept ausstellen – izdati, napisati recept

Auf welchen Namen soll ich die Rechnung ausstellen? Na koje ime treba da izdam (da glasi) račun/faktura?

The post Glagoli nemački lista, slovo a – 2. deo appeared first on abc - amarilisonline.