Glagol werden u nemačkom jeziku je pomoćni glagol i samostalni glagol, sa svojim punim značenjem.


foto
1. - Glagol werden, značenje i upotreba u svom punom značenju = postati

– in einen bestimmten Zustand kommen
Wer wird Millionär – da li zvuči poznato, kviz kod nas preveden ko želi da postane milioner
Er wird alt. On je ostario, tj postao je star, došao je u takvo stanje
-eine bestimmte Eigenschaft bekommen
Das Wetter wird besser sein. Vreme će se popraviti, postaće bolje.
– za opisivanje budućih zanimanja, profesionalnih pozicija ili nečega što se stiče učenjem
Er wird Bäcker.
Sie ist unsere Chefin geworden.
– kao i za rodbinske odnose, ko će kome šta biti ili je već postao u prošlosti
Sie wurde siene Frau. Postala njegove žena, bukvalno, mada zvuči blesavo, pa i ne treba bukvalno prevoditi.
– Werden + es (bezlično) + Zeitangabe, približava se neki trenutak u vremenu
Es wird Abend, pada veče

Ovo su samo neki osnovni primeri upotrebe glagola werden u svom punom značenju. Dosta finih primera možete pronaći ovde.

2. - Glagol werden kao pomoćni glagol

Glagol werden nam je potreban da bi pravili:
– Futur I – Wirst du still sein?
– Futur II – Perfekt Futur – Sie wird jetzt schon eine halbe Stunde auf mich gewartet haben.
– Vorgangspassiv ili “pravi pasiv”
Alle Gäste werden eingeladen. Svi su gosti pozvani.

Konjugacija glagola werden:

Präsens

ich werde
du wirst
er wird
wir werden
ihr werdet
sie werden

Präteritum

ich wurde
du wurdest
er wurde
wir wurden
ihr wurdet
sie wurden

Perfekt

ich bin geworden
du bist geworden
er ist geworden
wir sind geworden
ihr seid geworden
sie sind geworden

Plusquamperfekt

ich war geworden
du warst geworden
er war geworden
wir waren geworden
ihr wart geworden
sie waren geworden

Futur I

ich werde werden
du wirst werden
er wird werden
wir werden werden
ihr werdet werden
sie werden werden

Futur II

ich werde geworden sein
du wirst geworden sein
er wird geworden sein
wir werden geworden sein
ihr werdet geworden sein
sie werden geworden sein

* Particip II glagola werden, kako vidimo iz gornje tabele glasi geworden

Međutim postoji i oblik worden.

– 1. Der Vertrag ist unterschrieben worden
On se upotrebljava kada je werden korišćen kao pomoćni glagol.

– 2. Mein Bruder ist Techniker geworden.
Upotreba glagola werden u svom punom značenju podrazumeva oblik participa sa prefoksom ge-.

Ne zaboravite da proverite i ostale teme na svom omiljenom sajtu za učenje nemačkog jezika.

Nemacki.amarilisonline.com, kao poseban tutorijal za učenje nemačkog jezika je zaživeo više nego uspešno.
Sad samo ostaje da se ubucuju novi postovi. To ide nekim svojim redom ili na osnovu vaših želja i potreba.
Ovom prilikom dobijate sva vremena u nemačkom jeziku u tabeli. Posebna tema će biti konjuktiv i pasiv.
Sve što je potrebno je da 2 puta kliknete na sliku i tabela će biti tu pred vama i naravno sve će vam biti jasno :-).

Sve druge teme, koje vas zanimaju u vezi učenja nemačkog jezika, potražite na nemacki.amarilisonline.com ili kliknite na sličicu u gornjem desnom uglu ispod natpisa – sadržaj nemački.

Svi vi, koji ste već bili ovde i koristite ovo mesto za učenje nemačkog jezika, dobro znate da ja u nastavi koristim Schritte metod i udžbenike.

Ponekad, polaznici mojih kurseva umeju prijatno da me iznenada svojim trudom i radom.

Miloš je napravio spisak svih glagola, koji se koriste na nivou A1/1, naravno sa prevodom i brojem lekcije.

To ne znači da neće koristiti i onima, koji koriste druge udžbenike, to je glagolski fond, koji se mora svaladati.

Hvala Milošu još jednom

Spisak možete videti ovde –

Verben A1/1

ili ga možete preuziti ovde, word format –

Verben A1/1

Sve ostalo, što vas zanima u vezi nemačkog jezika potražite na adresi nemacki.amarilisonline.com

Uputstvo kako možete nabaviti ebook Nemacki nije bauk – početni nivo, možete pronaći ovde

Najpre moram da vas priupitam nešto – da li pratite na sajtu about.com blog o nemačkom jeziku? Preporučujem ga od srca. Vodi ga g-đa Ingrid Bauer i veoma je interesantan. Naravno, ona razmatra probleme na koje nailazi neko sa engleskog govornog područja ali bez obzira na to teme, koje obrađuje su veoma korisne. Evo i linka.

Nedavno je na tom blogu postavljeno sledeće pitanje:

– da li je nemački romantičan jezik

Ne znam šta vi mislite o tome, veoma me zanima.
Generalno gledano za naše govorno područje izdvajaju se neki tipični odgovori i razmišljanja na ovu temu (to je jedno od prvih pitanja, koje postavim na kursu).

Pošto smo mi na području, koje je bilo strašno pogođeno II svetskim ratom, negativna konotacija preovlađuje, nemački jezik se vezuje uglavnom za nacistički period.

Zatim, tu su i Tihi i Prle uz koje su nekadašnje generacije dece naučile nemačke reči kao što su – Halt! Los!

Batu Živojinovića i da ne pominjemo!

Ako ostavimo po strani taj strašni period nemačke istorije (koji se naravno ne sme zaboraviti) radi razmatranja teme ovog posta, da vidimo kako stoje stvari:

Opšte je mišljenje, ne samo kod nas da nemački ne spada u muzikalne jezike. Najčešće se smatra da su italijanski, francusli, španski najmuzikalniji jezici.

Molski i durski jezici

Nekada je postojala teorija o molskim i durskim jezicima.

Smatralo se da su molski jezici, koji su muzikalni, nežni, roamntični, pogodni za pevanje u molskim akordima, jezici romanske grupe indoevropskih jezika – francuski, italijanski, španski, portugalski.

Durski jezici bi bili oni sa oštrijim akcentom i tvrđim izgovorom – germanska grupa jezika: nemački, švedki, norveški.

Engleski, koji je u principu germanski jezik je posle normanskih osvajanja u 11 veku bio pod felikom uticajem francuskog, pa se ne uklapa ni u molsku ni u dursku grupu, tu je negde na pola puta.

Slovenski jezici se nikako ne uklapaju u ovu teoriju, u samoj jezičkoj grupaciji postoje velike razlike po ovoj, gotovo zaboravljenoj teoriji.

Teorija o vokalima, samoglasnicima

Druga teorija razmatra broj samoglasnika, koje se koriste u nekom jeziku.

Odmah da naglasimo: naš jezik – južnoslovenska grupa jezika, ne prolazi baš sjajno po ovim kriterijumima. Samo 5 samoglasnika čine naš jezik veoma teškim za učenje a da li je muzikalan, pa procenite sami.

Dakle teorija glasi – što više vokala, jezik je muzikalniji.
Pogledajte engleski sa svim njihovim vokalima i diftonzima, to je impozantan broj.
Ni nemački ne prolazi loše po ovoj teoriji.

Da rezimiramo – ovo su samo neke teorije, koje nisu odolele ni zubu vremena a kamoli nekoj objektivnijoj naučnoj analizi.

Pitanje ostaje otvoreno i svako može dati svoje viđenje.

A kao mali doprinos ovoj temi ja vam preporučujem predivnu pesmu iz kultnog filma Kabare.
Izvodi je Greta Keller a tekst glasi ovako:

Oh, wie wunderbar,
Nicht sich so wie’s war,
Durch ein winziges Wort ‘Heirat’.

Aus dem Erdgeschoß
Wird ein Märchenschloß,
Durch ein winziges Wort ‘Heirat’.
Und das grau
Wird auf einmal blau,
Wie noch kein blau jemals war.
Und dann steht man da,
Sagt beseligt’ja,
Heut’wird mein Traum
Nicht so grau in grau.’

Ah! wie wunderbar,
Nichts ist so wie-es-war,
Durch ein winziges Wort:
‘Heirat.’

Aus dem Erdgeschoss
Wird ein Marchenschloss
Durch ein winziges Wort:
‘Heirat’.

Konjunktiv u nemačkom jeziku – već kao tema zvuči vau, sačuvajmebože!
Mada uopšte nije tako.
U osnovi ove reči nalazi se latinska reč conjugatio u zančenju povezivanja kombinovanja. Ako vas zanima tema, možete sve o tome pročitati u postu – Šta se deklinira, šta se konjugira a šta maže na lebac.

Da se vratimo konjunktivu.

Der Konjunktiv ili nemački sinonim die Möglichkeitsform
je jedan od 3 glagolska načina u nemačkom jeziku.

Glagolski načini u srpskom su objašnjeni ovde, a u nemačkom su:

1. der Indikativ, Wirklichkeitsform
2. der Konjunktiv, Möglichkeitsform
3. der Imperativ, Befehlsform

Znači, ono što je 100% zajedničko našem i nemačkom jeziku je broj 3, Befehlsform – zapovedni način ili imperativ.

Indikativ je način za izražavanje realnosti, stvarnog stanja, koristimo ga za sve vrste izjava, sem zapovesti, prilikom razgovora. Sva vremena, koja učimo i znamo, pa samim tim koristimo, su u indikativu, a to su:

– Präsens
– Präteritum
– Perfekt
– Plusquasmperfekt
– Futur I
– Futur II

Nacrtala sam vam tabelu za sva vremena u okviru posta o svim vremenima u nemačkom jeziku – i to za glagole machen, sprechen, wollen, sein, haben i werden

Konjunktiv

foto gutezitate.com

Za razliku od realnosti, koju izražavamo indikativ, postoje situacije kada nam je potrebno da izrazimo neku mogućnost, želju, težnju, koje su manje više ostvarljive. U svakom slučaju, u trenutku priče, to nije realnost iz raznih razloga. Možda u tom trenutku ne postoje realne mogućnosti za tako nešto ili mi sami (odnosno osoba koja govori) nismo sigurno u to o čemu pričamo. Ili jednostavno, ne želimo da se mešamo, dajemo preporuku ili želimo nešto. Zato je drugi naziv za konjunktiv Möglichkeitsform i neophodan nam je kod indirektnog govara i za određene vrste zavisnih rečenica.

Isto tako važno je da napomenemo da sva ova vremena, koja smo naveli u odrednici indikativ imaju i oblik za konjunktive, pa ćemo i to lepo nacrtati i objasniti.

Par primera:

Gott helfe ihm. Neka mu bog pomogne, ovde izražavamo našu želju a ne zapovest

Da bi bilo jasnije, da ne bi pomešali sa imperativom, evo primera:

Nimm zweimal täglich eine Tablette!
Ovo je imperativ, mora da se posluša prilikom upotrebe leka.

Man nehme zweimal täglich eine Tablette.
Ovo je preporuka, poželjno je da se tako koriste tablete, konjunktiv.

Za kraj malo statistike:
Kako navodi S. Jäger u svom delu o upotrebi konjunktiva u nemačkom, broje kažu sledeće:
Konjunktiv I se u svakodnevnom govoru, najviše koristi u prepričavanju, indirektnom govoru 36,9%, dok se konjunktiv II u indirektom govoru koristi manje 20,8% u više u vrstama zavisnih rečenica.

Sollen – konjugacija

Za početak, kliknite 2 puta na sličicu, i proučite konjugaciju glagola sollen.
Uočićete, da kao i kod ostalih modalnih glagola, 1. i 3. lice prezenta ima isti oblik.
Takođe ćete primetiti da su u tabeli dati i oblici za konjunktiv, pošto smo napredovali u učenju i polako obrađujemo i temu konjunktiv u nemačkom jeziku.
U poslednjoj koloni, ljubičastom bojom su data 2 oblika gesollt i sollen u kao oblici za Partizip II.

To znači da se pravi oblik Partzip II koristi samo kod upotrebe modalnog glagola sollen u svom pravom značenju a u ostalim slučajevima, do kojih ćemo vremenom doći – nadam se koristi se oblik infinitiva sollen.

Sollen – upotreba

1. Obaveza, nalog, neophodnost

Sollen, za razliku od müssen, upotrebljavamo onda, kada izražavamo ono što je potrebno, neophodno uraditi pod uticajem tuđe volje ili naloga. Zakon ili druge vrste autoriteta su ovde u igri.

Ich muß heute noch arbeiten!

Moram još danas da radim, zato što vidim da imam puno posla, pa sam odlučila da to obavim. – moja odluka

Ich soll heute noch arbeiten!

Treba da radim još danas, prekovremeno, tako je naredio šef. – nalog od druge osobe

Er soll sofort kommen, smesta treba da dodje!
Die Kinder sollen im Haus bleiben!

Ili naredba sa najviše instance – Ne ubij!

Du sollst nicht töten!

foto

2. Tvrdnja, pretpostavka ali izvesna

Sie soll krank sein.
Nema je zato što je bolesna, tvrdimo nešto što se dešava u sadašnjosti ili budućnosti.

3. Preporuka

Du solltest den neuen Film ansehen.
Trebalo bi da pogledaš novi film.

A sad bi mogli malo i da vežbamo ovde.

O drugim glagolima u nemačkom jeziku pogledajte ovde.

Kako nabaviti ebook Nemački nije bauk, početni nivo, pogledajte ovde.

Priznajem, naslov je malo pretenciozan, ali eto dopao mi se . Naravno da ne može sve o nemačkim glagolima da stane u jedan post ali može dosta toga pa da počnemo:

Kada počnemo da učimo o nemačkim glagolima, može nam se učiniti da je to oblast bez kraja. U kategoriji učenja nemačkog kao stranog jezika, naravno da postoje sitematizacije po nivoima učenja da bi se lakše ušlo u problematiku nemačkih glagola.
Pa da vidimo šta tu možemo da sistematizujemo ne bi li dobili neki uvid u sve ono što ćemo savladati.


1. Genus/Genera Verbi

Genus najčešće vezujemo za imenice u značenju rod, muški, ženski, srednji.
Međutim kada su glagoli u pitanju Genus Verbi, kao odrednica na koju ćete naići u mnogim gramatikama nemačkog jezika se odnosi na glagolsko stanje, koje nam je dobro poznato iz naše gramatike a to je aktiv i pasiv.

– Aktiv ili aktivno stanje, die Aktivformen des Verbs, je kada je nosilac ili vršilac radnje u rečenici aktivan. Većina nemačkih rečinica je aktivna. Radi se o načinu izražavanja, koji nam je poznat, znači govorimo, tj. znamo ko vrši radnju i na tome je akcenat.

Hans je čitao knjigu.

– Pasiv ili pasivno stanje, die Passivformen des Verbes, je trpno stanje, vršilac radnje više nije u centru pažnje, nego je akcenat na radnji koja je izvršena na nekom objektu, na samom postupku.

Knjiga je pročitana (od strane Hansa).

2. Modus
Glogoli nam služe da izrazimo način na koji se radnja vrši, odnosno glagolski način. Ovde nismo više na tako sigurnom terenu, ako vršimo poređenje sa našim jezikom, pošto ne postoji potuno poklapanje u tim gramtiičkim kategorijama.

– Indikativ, Wirklichkeitsform – to je glagolski način, kojim iskazujemo činjenično stanje, to je ono uobičajeno sa čime počinjemo učenje o nemačkim glagolima, odnosno njihivoj promeni po vremenima.

Sam izraz je latinskog porekla, modus indicatives, i znači izjavni način, znači koristi se u izjavama odnosno u većini rečenica, koje koristimo. Ključna reč je realnost, Wirklichkeit i čini najveći deo konverzacije, kao i pisanog teksta.

– Konjunktiv, Möglichkeitsform
Šta je konjunktiv u nemačkom jeziku smo već naučili, ko je propustio, može da pogleda ovde.

Ukratko, dok se u indikativu bavimo našom relanošću, konjuktiv nas prebacuje u drugu realnost, pričamo o mogućnostima. Ima ih, konjunktiva, ukupno 2.

Konjuktiv I je najviše zastupljen u indirektom govoru:

Er fährt nach Bremen

Konjunktiv I
Er sagt, er fahre nach Bremen.

Konjuktiv II se koristi u kondicionalnim rečenicama, tamo gde postoje uslovi, koji (ni)su u određenom procentu tj. mogu biti (ne)ostvarivi. Znate ono – ako bude, kada bi bilo ….

Evo lepog primera

Wenn ich ein Vöglein wär’ und zwei Flüglein hätt’, flög’ ich zu Dir.

Kad bih bio ptičica i imao krila, doleteo bih kod tebe.

Bez obzira što ženski pol voli ovakve izjave, uslovi da se to ostvari su nemogući (ptica, krila, tako to), pa je to kondicionalna rečenica, odnosno upotreba Konjunkitva II.

– Imperativ, Befehlsform

To je zapovedni način, tu nemamo šta da dodamo, naš jezik je tu dovoljan da se shvati imperativ, pošto ga i mo imamo. Ali i tome više pročitajte ovde.

Sledeća gramtička kategorija spada kao i bečka šnicla u nemačke specijalitete. Radi se o

3. Trennbare und untrennbare Verben, glagoli sa razdvojnim nerazdvojnim prefiksima
O tome sam već pisala, ima nekoliko postova, pogledajte odeljak nemački glagoli

Drugačiji naziv za trennbare Verben je Partikelverben a za untrennbare Verben je Präfixverben.
E sad već čujem, malo li je, glagoli sa razdvojnim i nerazdvojnim prefiksima, sad još i ova podela.
Odaću vam malu tajnu: Partikel je u nemačkom oznaka za nepromenljive vrste reči, kao što su predlozi i prilozi. Takve vrste reči imaju svoje značenje i one se odvajaju od glagola u složenim glagolskim vremenima.
U engleskom su to frazalni glagoli, ako nekog zanima.

Evo nekih:
an, auf, aus, bei, durch, über, unter, zurück, zusammen.
Svaka od ovih reči ima svoje samostalno značenje pa se zato i razdvaja od glagola.

-be, – emp, – ent, … su pravi prefiksi bez samostalnog značenja, pa ostaju uz glagol ne odvajaju se.
I još o prefiksima, pogledajte ovde.
Naravno, sve o glagolima, do sada napisano, ćete pogledatiovde a kako ćete navaviti svoj primerak knjige Nemački nije bauk pročitajte ovde.

Danas se bavimo jednom veoma prisutnom dilemom a to je kako da uradim pismeni, kontrolni, test ili šta god da je u pitanju, ako je zadatak da se data rečenica prebaci iz prezenta u pretierit, perfekt ili obrnuto.
Desi se da mi neki od vas kažu – meni tu ništa nije jasno!
Dobro, da pokušam da objasnim.

1. Ako nismo naučili kako se gradi prezent, preterit, perfekt, futur onda se ovde rastajemo, svaka priča i objašnjenje je suvišno. Komentar tipa – ali, ja to ne razumem otpada. Dovde jednostavo mora da se nauči, to su pravila i ona moraju da se znaju napamet. Žao mi je, istina često ume da zaboli.

2. Ako smo naučili kako se to radi, znači znamo lične nastavke i pravila za građenje vremena,recimo lični nastavci za građenje prezenta,

1. ich – e
2. du – st
3. er
sie – t
es

1. wir – en
2. ihr – t
3. sie – en
onda idemo dalje. Isto važi i za ostala vremena.

Da vam ispričam pričicu o glagolima.

Priča o glagolima u srpskom i nemačkom

Znam da znate gramtiku našeg jezika, lepo ste to naučili. Zato znam da znate da je forma naše rečenice prilično slobodna i sastavljena od samostalnih i jakih rečeničnih delova.
Postoje mnoge definice šta je to rečenica, ni naučnici ni stručnjaci se nisu dogovorili među sobom.
Izabraćemo jednu, koja odgovara ovoj našoj priči a ona glasi:

Rečenica je deo teksta koji sadrži glagol u ličnom glalgolskom obliku.

Eto naše polazne tačke. Glagol u ličnom glagolskom obliku znači da je glagol u nekom od vremena, recimo prezentu ili perfektu u odgovarajućem licu jednine ili množine (znate ono ja ili oni ili ti).
Kod nas to izgleda ovako:

Dolazim.

I to je rečenica. Da napomenem da danas pričamo o nezavisnim rečenicama.

Znači naša rečenica ima samo glagol i na osnovu njega, tj. ličnog nastavka za prezent mi znamo ko dolazi.
Ako skinemo – m pa dodadamo –š, više ne dolazim ja nego ti, itd.
Naravno neko će reći : Ja dolazim. Šta smo uočili:

… da je snaga srpskog jezika u glagolu a ne u imenici, koja je bitna osobina njemačkog jezika.

Ovo je napisao jako davno Petar Kočić u svom spisu „Za srpski jezik“.

Nažalost to se stalno zaboravlja pa pokušavamo da prilagodimo naš jezik nemačkom (ranije) i engleskom (proces u toku) i dobijamo neke grozne jezičke pojave. To je ipak druga priča.
Da se vratimo na naše glagole.
Oni su jaki, snažni, izražajni. Dovoljan je samo taj jedan lični glagolski oblik i mi smo saopštili šta imamo da kažemo.

U nemačkom (u engleskom, uopšte u germanskim jezicima) to nije moguće. Svaka rečenica mora da ima minimum i glagol i imenicu, imenicu u službi subjekta a glagol u službi predikata.
Znači nemačka rečenica je kao pruska vojska (a znamo da su Nemci narod vojničkog duha, disciplinovani, radni, uredni, slušaju pravila bez pogovora). Sve suprotno od nas.
Mi smo kao narod skup pojedinaca, koji se razumeju u sve, od svetske politike do fudbala, narod koji više od svega voli da tera svoje, pa makar i na svoju štetu. Takvi su i naši glagoli – jaki, zvučni, samostalni, divni na svoj način, jedinstveni.
Nemački glagoli ne mogu sami, oni znaju svoje mesto i mirno i poslušno, strojevim korakom zauzimaju svoj položaj, odnosno svoju poziciju.
Isto kao i Nemci, svaki pojedinac zna svoje mesto u društvu, zajednici i vredno i bez gunđanja radi svoj posao, za razliku od nas. Čudno je to kako se promenimo preko noći kada odemo da živimo i radimo u Nemačkoj.
Znači nemačka rečenica je kao i nemački narod disciplinovana, nema tu mesta imrovizaciji i ličnoj inicijativi.

Položaj glagola u nemačkoj rečenici – nezavisne rečenice

Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan i glasi – mesto br 2 u nezavisnoj rečenici=lični glagolsi oblik.

Primenjeno na konkretne probleme u vezi sa prebacivanjem glagola iz prezenta u perfekat iz preterita u prezent, koja god da je kombinacija u pitanju, dileme nema = lični glagolski oblik ostaje na drugom mestu.
Primeri:

(1)Er (2)kommt. prezent
(1)Er (2)kam gestern. preterit
(1)Gestern (2)kam er. preterit
(1)Er (2)ist gestern gekommen. perfekat
(1)Er (2)wird morgen kommen. futur

Napomene:
1. na provom mestu ne mora da bude subjekat (vidi 3.i 4. Primer za pretert), er i gestern mogu da zamene mesta.

2. Kod složenih vremena, kao što su perfekat i futur I u našim primerima, lični glagolski oblik a to znači kod perfekta, u našem slučaju je to ist a kod futura wird oni idu na 2 mesto. Šta to znači lični – pa određuju koje je lice u pitanju, da ist zamenim sa bin – u pitanju je prvo lice i subjekat onda mora da bude ich.

3. Na poslednjem mestu u rečenici se nalazi nelični glagolski oblik, isti je u svim licima u jednini i množini, ne menja se ni po llicima ni u jednini i množoni. U našim primerima to je particip perfekta kod primera u perfektu a infinitiv kod primera u future.

Jasno? To je to. Ja ne mogu umesto vas, kao što ne mogu ni umesto mojih đaka da naučim ono što morate sami da naučite napamet, žao mi je. Da objasnim, evo pokušala sam. Javite ako ima primedbi preko Facebook strane.
Još jednom van dajem ovaj link, ukucajte glagol, koji vam je potreban i dobićete oblike za sva vremena.

Srećno na tim pismenim zadacima, testovima…. I učite s vremena na vreme, pomalo, neće škoditi a može itekako da bude od koristi.

Još jednom da se ne zaboravi: strojev korak 1-2, prvo mesto u rečenici, drugo mesto stoj – lični glagoslki oblik, strojevim korakom napred, stoj – poslednje mesto nelični glagolski oblik.
Sve ostalo o rečinici u nemačkom jeziku pročitajte ovde
A kako da nabavite svoj primerak knjige Nemački nije bauk pogledajte ovde.

Pasiv u nemačkom jeziku će vam doneti dodatnu radost i zadovljstvo. Stvarno. Ne verujete? Pa ako do sada niste znali, evo ja ću vam saopštiti – u nemačkom postoje 2 vrste pasiva, eto radosti
Šalu na stranu da vidimo kako ćemo najlakše da se izborimo sa pasivom u nemačkom jeziku.
Pasiv je čest u germanskim jezicima. Ko je savladao engleski jezik, zna o čemu pričam. Ipak, za utehu, procentualno većina rečenica, koja se uobičajeno upotrebljava u govornom nemačkom jeziku je aktivna – i to velika većina, tako kaže statistika.

Da se vratimo pasivu u nemačkom jeziku, da se nauči – mora se.
Pogledaj: pasiv u engleskom.
Naš jezik nije toliko sklon upotrebi pasiva, zato što imamo bogatiji izbor mogućnosti, kako možemo da izrazimo tu istu misao za šta germanski jezici imaju pasiv.
Šta je to pasiv kao i sve što ste ikada želeli da znate o pasivu u srpskom jeziku a i šire pogledaćete na ovom linku.

Još nešto moramo da se dogovorimo: da bi uspešno savladali pasiv potrebno je da znamo i da prepoznamo kako se grade vremena u nemačkom jeziku. Tabela je tu, pa je otvorite ili skinite, bez nje nema dalje priče.
Proveri da li znaš na ovom linku.

Sad, kada smo osvežili znanje i prikupili osnovne informacije idemo dalje.
Možda ne bi bilo loše da proverimo i šta piše ovde – sve o nemačkim glagolima.
Krećemo – vozi Miško

Osnovne smernice za prebacivanje aktivnih rečenica u pasivne bi bile sledeće:
1. – vršilac radnje aktivne rečenice- subjekat, der Täter, iz nekog razloga, nije nam bitan, bitna je radnja i nju želimo da istaknemo. Šta raditi sa tim subjektom u pasivnoj rečenici?
Znate onu našu konstrukciju – od strane + genitiv, koja baš i ne zvuči sjajno, ali se sve češće upotrebljava sa prodorom engleskog jezika i neadekvatnog prevođenja, elem, takva konstrukcija nam je potrebna i u nemačkom jeziku i ona glasi:
von/durch + imenica

Der Bericht wird von Hans geschrieben.
Der Brand wurde sogleich durch den Regen gelöscht.

Ne smeta da napomenem, ovo „od strane“ izbegavajte kako znate i umete.

2. – objekat aktivne rečenice postaje subjekat pasivne rečenice.
Padeži, padeži, obrni – okreni, bez njih se ne može.

Hans schreibt einen Bericht. Hans piše izveštaj.
Einen Bericht – objekat u akuzativu postaje subjekat u nominativu – der Bericht

E sad moramo nešto da se dogovorimo. Ovo se odnosi na one, među vama, koji ovo čitaju zbog kontrolnih zadataka. Ovo sad o čemu pišem je stvar logike, nije gramatičko pravilo, pa ga nećete verovatno ni pronaći u gramtičkim pravilima.
Imamo nekog Hansa i on piše neki izveštaj – einen Bericht, neodređeni član.
Sad menjamo perspektivu, centar zbivanja nam postaje taj izveštaj i on je veoma određen, pošto o njemu sad govorimo, stavljamo ga u prvi plan u pasivnoj rečenici – neodređeni član postaje određeni član. Izvršilac odnosno Hans nam uopšte nije bitan.

Imenica – objekat, koja je u aktivnoj rečinici imala ispred sebe neodređeni član u pasivoj mora imati određeni, jasno!

Der Bericht wird von Hans geschrieben.

Obrati pažnju:
Objekat u dativu u aktivnoj rečenici ostaje u dativu i u pasivnoj rečenici.

Sie empfahlen mir das Restaurant.
Mir wurde das Restaurant empfohlen.

3. Aktivni oblik glagola se prebacuje u pasivni – vreme se ne menja
E sad dolazimo do one radosti, koju sam vam obećala i razmatramo vrste pasiva u nemačkom jeziku.

A to će biti tema posebnog posta.
Iako sam vam navela linkove, koji su neophodni, pogledajte da li ste jiš nešto propustili na ovoj adresi, pod odrednicom glagoli.

Priča o modalnim glagolim obično ne obećava neku veću zabavu. Tako stavari stoje i kod modalnih glagola u nemačkom jeziku.
Šta je tu je. Dobra vest je da ih nema baš puno, pa na posao:
1. – können – moći, umeti, posedovati neku veštinu; die Möglichkeit / Fähigkeit haben: Er kann schwimmen.

Pročitaj: können – konjugacija, upotreba i značenje

Simpatičan je to glagol i veoma upotrebljiv. Recimo, važno je da znamo da kažemo sledeće:

Wo kann man hier mal? u značenju – Wo ist die Toilette?

ili

Man kann nie wissen! Nikad se ne zna.
Oni među vama, koji su učili engleski jezik, prepoznaće bliskog rođaka ovog glagola u glagolu can.
Važno je ne mešati ovaj glagol sa glagolom kennen , kennenlernen, poznavati nešto, biti upoznat sa nečim.

2. –  dürfen – smeti ili još češće i važnije šta nije dozvoljeno tj. zabranjeno je;

die Erlaubnis haben: Dürfen wir hereinkommen? Da li smemo da uđemo? Darfst du das? Smeš li ti to, da li ti je dozvoljeno.

Wenn ich bitten darf – höfliche Bitte

3. – müssen – morati, obaveza; rođak u engleskom jeziku must;

es besteht die Pflicht / Notwendigkeit: Wir müssen aufräumen.

Pročitaj: Modalni glagoli u engleskom jeziku
ili
Modalni glagoli u engleskom jeziku i njihove zamene

4.-  sollen – neophodno je – treba, obaveza
es besteht eine Verpflichtung: Du sollst sofort kommen, potrebno je da odmah dođeš.
Nije baš u toliko bliskom srodstvu kao prethodni glagoli, ali je ipak u vezi sa engleskim shall.

Was soll das heißen? – pitamo u smislu, šta to treba da znači, šta misliš time da kažeš ili koja je svrha nekog postupka!

Das soll Ihre geringste Sorge sein. – To treba da Vam je najmanja briga.

Pročitaj: sollen – konjugacija i upotreba

5. – wollen – hteti

Ovde moramo da obradimo pažnju:

Naš futur se gradi uz pomoć glagola hteti. Međutim u nemačkom je situacija drugačija, pomoćni glagol werden je tu za iskazivanje budućnosti a wollen nam govori o našoj volji (baš tako, naša reč volja, rusko velet su bliski srodnici glagola wollen, naravno uz englesko will).

Ich werde Deutsch lernen; naučiću nemački jezik (u budućnosti)
Ich will Deutsch lernen, ja hoću, imam nameru, želju, donela sam odluku da naučim nemački

Razlika je, zar ne. U prvoj rečenici se prepuštamo sudbini a uz upotrebu glagola wollen, mi smo preuzeli sudbunu u svoje ruke.

Pročitaj: Wollen – konjugacija, upotreba i značenje

6.-  mögen – ovde se radi o učtivo iskazanoj želji ili potrebi, ein höflicher Wunsch: Ich möchte morgen ausschlafen.

Ich mag Schokolade, volim čokoladu.
Za one, koji vladaju engleskim jezikom to bi bio odnos mögen -like

Ich mag dich.
I like you.

Nije baš tema, mada nije loše ni znati kako lajkujemo na društvenim mrežama – Netzwerk, na nemačkom:

Facebook Gefällt mir = Like

Twitter Favorisieren = Favor

Instagram Gefällt mir = Like

Ali – obrati pažnju:

möchten
to je oblik, koji najčešće koristimo, u odgovarjaućem obliku jednine ili množine i u licu, koje nam je potrebno.
To nije novi glagol – to je konjunktiv preterita glagola mögen, koristi se kada hoćemo fino, učtivo da izrazimo neku našu želju i odnosi se, bez obzira na svoj oblik, na sadašnjost.
Was möchtest du denn machen ? A šta bi ti sad radio?

Čisto da pomenemo imamo ih i mi od te sorte; recimo glagol trebati kada je u smom nepotpunom značenju
Pogledaj: Šta treba znati o glagolu trebati
Negde ćete pronaći i naziv modalni ili medijalni glagoli u srpskom jeziku, ali to već nije naša priča.

Važno za nemačke modalne glagole je sledeće:
1. Nemački modalni glagoli imaju svoju specifičnu konjugaciju. Već u prezentu svi (sem glagola sollen) imaju posebnu osnovu za oblike jednine, recimo:
Ich will – wir wollen
2. Najčešće se koriste uz drugi glagol u infinitivu.
3. Kod složenih vremena, kao što je perfekat, modalni glagol + drugi glagol slede ovu formulu:
Das hast du nicht machen dürfen.

Znači nema praticipa perfekta, nego i modalni kao I drugi glagol ostaju u formi infinitiva.

Još o modalnim glagolim u nemačkom:
– canoo.net
– mein-deutschbuch.de

Vežbe:
– vežba br.1
– vežba br. 2

Ostale teme o glagolima u nemačkom jeziku se nalaze ovde a kako nabaviti vaš primerak ebook Nemački nije bauk pročitajte ovde

Idemo ponovo, zajedno u nove pobede – učimo nemački jezik. Pošto je početak nove školske godine, da vidimo gde smo, šta smo naučili šta nismo. Nije loše da malo obnovimo gradivo.

Zato sam ja malo prelistala spisak pitanja koje postavljate meni preko kontakt forme, preko poruka na Facebook strani Nemački nije bauk, kao i pitanje koja postavljate direktno preko Google pretraživača i dolazite kod mene na blog. Izdvojila sam ona, koja se baš često ponavljaju.
Pa da vidimo šta tu sve ima:

Počećemo od pojmova deklinacije, konjugacije i komparacije. Na sledećem linku imate odgovor na pitanje šta je šta:

Šta se deklinira, šta se konjugira a šta se maže na lebac

Kad to lepo i pažljivo pročitamo onda više nećemo postavljati pitanja: kako glasi deklinacija glagola haben, sein, sehen, arbeiten itd.

Promena glagola gewesen po licima? Neverovatno često pitanje u pretrazi.

Odgovor je ovde: Sein – bili ili ne biti u nemačkom jeziku.

Spisak nekih osnovnih glagola sa prevodom se nalazi ovde: Glagoli nivoa A1/1

Kad se upotrebljava kein a kada nicht – Negacije u nemačkom jeziku – nicht ili kein.

Slede pitanja u vezi sa članovima:

– Vrste članova u nemačkom jeziku
– Neodređeni član u nemačkom jeziku
– odeređeni član u nemačkom jeziku

Idemo na imenice: zašto je devojčica u nemačkom jeziku srednjeg roda i slična pitanja u vezi rodova u nemačkom jeziku Rodovi u nemačkom jeziku.

Nemačka imenica i njeni pomoćnici je veoma važna lekcija na koju skrećem pažnju i molim da je pažljivo pročitate.

N – deklinacija vas izgleda često muči pa da i to obnovimo.

Sve ostalo o imenicama u nemačkom jeziku, što sam do sada obradila nalazi se na ovom linku a o glagolima čitajte ovde.

Zamalo da zaboravim!

Kako se koja reč čita u nemačkom: Nemačka azbuka sa izgovorom i primerima.

Teme u vezi sa izgovorom i pravopisom se nalaze ovde.

Da ne preteram, dosta je bilo za danas.

Za kraj – zaista me mrzi da svakoome od vas pojedinačno objašnjavam koji kurs je bolji od kog, koju knjigu kupiti, koliko vremena je potrebno da se nauči nmeački jezik i sl.

Već sam dovoljno pisala na tu temu pa potrudite se malo i čitajte ovde.

Podela nemačkih glagola prema njihovoj funkciji u rečenici

Ovo je tema, koju moramo da obradimo. Zašto – pa znate onu staru: bački ručak ima svoj red, najpre ide predjelo pa supa, pečenje i tako redom. Tako se i mi moramo držati nekog reda, tako je i u svim gramatikama i udžbenicima, koje koristite. Silni filolozi su godini svog rada posvetili tome i naprvali taj redosled učenja, da bi vama bilo lakše da savladate nemački jezik.
Kad već spomenusmo bački ručak, da vas pitam nešto, čitate li vi kuvare ili bar poneke recepte na netu?
Moramo svi mi da jedemo, recepti su neophodni, da li smo ih dobili od mame ili na neki drugi ničin nije bitno.
Pa zamislimo da sad listamo neki kuvar. I – op, okrećemo stranu i nailazimo na sledeći naslov:

Recept dana: kako zgotiviti nemačke glagole

Da li ste čuli za naš glagol zgotoviti u značenju – skuvati, pripremiti jelo. Malo sam se poigrala, samo sa jednim slovom pa mi nećemo zgotoviti, nego se naš recept dana bavi time kako zgotiviti nemačke glagole.

Da bi počeli da pripremamo neko jelo, moramo najpre nabaviti sastojke. Znači pijaca, samoposluga, kako ko voli. Ovo je 21. vek pa ćemo kuvati nešto zdravo i krenuti u nabavku povrća. Izbor je veliki: luk, šargarepa, peršun, krompir, kupus, karfiol,….

Molim, šta čujem karfiol, bljak? Ma nemoj, samo ćemo da jedemo fast food! Mora sve da se jede a i potrebno je znati sve osnovne vrste glagola u nemačkom jeziku. Neću da učim povratne glagole, baš su bljak, ma hajte molim vas!

Dakle, kao što smo razvrstali povrće po vrstama, tako ćemo i glagole po vrstama – odnosno, kako se to stručno kaže – prema funkciji u rečenici. To su:

– Pomoćni glagoli; die Hilfsverben, sein, haben, werden
– Glagoli sa svojim značenjem; Vollverben – da ne komplikujemo, to je većina glagola, koji imaju svoja puno značenje –pitati, spavati, trčati. čitati
– Modalni glagoli; die Modalverben – müssen, können, dürfen, sollen, wollen, mögen
– Povratni glagoli – Reflexive Verben; znamo o čemu se tu radi, imamo ih i mi, to su oni glagoli u kojima se radnja vraća na subjekat, kao očešljati se, umiti se
– Prelazni i neprelazni glagoli, die transitive und intransitive Verben; poznata je i ova stavka;
Čitam knjigu, Ich lese ein Buch, čitati je prelazan glagol, radnja čitanja prelazi sa mene na knjigu;
Es dauert sehr lange, ovo traje dugo. Za jedan spisak za kupovinu zaista traje, da skratimo- dauern, neprelazni glagol, jasno?

– Slabi, jaki nepravilni glagoli; die scwache, starke und unregelmäßige Verben
Pročitaj: Slabi, jaki i nepravilni glagoli u nemačkom
– Lista jakih i nepravilnih glagola u nemačkom
– kako razlikovati slabe, jake i nepravilne glagole u nemačkom
– Abalaut i nemački jaki i nepravilni glagoli

– Infinite Verbformen, bezlični glagolski oblici a to su:
Infinitiv: machen
Partizip Präsens: machend
Prtizip Perfekt: gemacht

O svemu tome malo više, ako pratite linkove.

Znate kako stvari stoje, svaka domaćica, svaki kuvar ima svoj recept, sastojci neće baš svuda biti isti. Tako u različitim gramatikama možete naći i drugačije podele, ne smeta, samo može da koristi.
E sada ćemo da kuvamo. Idemo na siguricu, da ne bude bljak, pa uzimamo krompir, to svi volite.

Krompir je u našem slučaju Vollverb, glagol sa svojim punim značenjem. To će biti glagol – fragen, pitati.
Šta možemo da uradimo?
Najpre glavno jelo – pečeni krompir
To je kao prezent, sadašnje vreme – ich frage. To je jednostavno, svi znamo da ispečemo krompir.

Mogli bi da napravimo i krompir čorbu. Za to nam je potrebna pomoć. Pa moramo da upotrebimo vodu, to je važan sastojak čorbe.

Voda+krompir = čorba

Hilfsverb+Vollverb = perfekat, futur i druga vremena, pasiv i konjunktiv.

Znači tu kod čorbe ima raznih mogućnosti.
Ali da vidimo ovu varijantu:
Imamo vodu + krompir (nemoj sad da me smarate sa količinama,važan je princip) od toga možemo da napravimo i knedle sa šljivama.
Znači moramo da dodamo još neki važan sastojak.
Izbor je so ili šećer.
Recept br.1

voda + slani krompir = čorba
Šta je slani krompir – to je glagol fragen u obliku infinitiva.

Hilfsverb +( Vollverb –Infinitiv) = Futur I

Recept br.2
Voda + slatki krompir = knedle

Hilfsverb+(Vollverb- Partizip Perfekt) = Perfekt
Ich habe gefragt.

I tako dalje, nadam se da smo nešto shvatili. Povrće sa pijace to su vrste glagola a razna gotova jela i ostale đakonije to su sva vremena, pasivi, konjunktivi u nemačkom jeziku.
Potrebno je da znamo šta je šta da bi sve bilo kako treba, da bi se lepo najeli, skupili snagu da utepamo tog bauka i lepo jeli uz finu konverzaciju na nemačkom jeziku.
A da nemački nije bauk, to znate. Kako da nabavite ebook pogledajte ovde a ostale teme, koje vas interesuju nalaze se ovde.

Uf, što volim ove dugačke naslove!
Ovo nije bauk, bar po vašim meilovima. Ovo je smor neviđeni! Obično u fazi kada nismo naučili ni osnovne stvari na nemačkom jeziku, ne zato što nije predavano u školi, faksu, gdegod, nego eto nismo imali vremena, e baš tada dođe vreme da se piše neka zanimacija u pismenoj formi, domaći, referat, prezentacija. Da se popravi ocena. Da se dobiju neki dodatni poeni,…
I šta se radi. Glavobolja ne gine ni vama ni meni. Poruke takve vrste samo stižu. Ich enthalte mich jeglichen Kommentars!
I šta vi radite. Recimo da pišemo o glavobolji na nemačkom.
Pravac Google – kako se kaže glavobolja na nemačkom?
Znate da sam u pravu. Mene glava već boli pa je vreme da nađemo neko rešenje, koje ima smisla.

Umesto toga da pokušamo da uradimo sledeće. Idemo naravno na google i kucamo:

E sad već idemo u dobrom pravcu, mogućnost da pogrešimo minimalna.
Da, da postoje rečnici, muka mi je već to da ponavljam. Nekako mi se čine da rečnici odumiru u 21. veku. Daleko od toga da vam savetujem da ih ne koristite. Ovo što sada pišem je o onome što vi radite a ne onome šta ja mislim da bi bilo dobro.
Pa da svedemo taj popularni način google pretrage ili guglanja na neku pouzdanu šemu.
Znači, koja god da je tema, rad o Berlinu, ljubičici, kobasicama, pivu – da probamo ovako.
Google, kucamo: glavobolja wikipedia

Tu smo, na stranici Wikipedie na našem jeziku. Sada biramo opciju nemački jezik, levo su nabrojani svi jezici na kojima glavobolja obrađena. Klik, kao što je nacrtano, moliću lepo!
Nastavljamo sa našom slikovnicom, zato što vi to volite – gde smo sada – vidi, vidi da ne poveruješ!

Šta smo do sada naučili:
– ovo je način kako da nikada ne pogrešimo kada tražimo neki pojam na stranom jeziku – konkretno nemačkom. Ono vaše omiljeno google + kako se kaže obično napravi trista čuda. Ovako smo 100% sigurni da nismo pogrešili.
Idemo dalje!
Dva problema već vidim:
– Prvi, ko će to da čita od skrolovanja vas boli glava
– Drugi, izričito nam je rečeno da ne smemo da prepisujemo sa vikipedije, može sa drugih sajtova.
Šta sad?
Schämt euch! Ma ne, šalim se. Ipak sam ja na vašoj strani iz jednostavnog raloga a to je: svako vreme ima svije breme, pa da ne širimo priču, šta dalje.
Našli smo pojam, oblast koju tražimo.
Za one malo ozbiljnije zadatke i one koji poznaju malo više jezik, ti će se već snaći. Nećemo tu da stanemo.
Recimo pišete o Bavarskoj. Iako svi manje više znaju za fudbalski klub Bayern, mnogi ne znaju da je to nemački naziv za Bavarsku. Ako koristimo ovaj način, saznaćemo. Znači, da ne ponavljam sve, valjda ste shvatili princip: prvo guglamo Bavarska Wikipedia, pa odaberemo opciju Deutsch i gle čuda tu smo.
Skrolujemo malo više i dođemo dovde:

Valjda znamo šta su weblinks! Klik na bilo koji od njih i eto matareijla za prepisivanje, koliko vam duša želi, pa slike, pa trista čuda. I da vam kažem. Ako tako radite sami, pa to je jedan od načina kako se uči.
Ali ni to nije sve.
Tu, baš tu, gde smo sada – weblinks, samo skroz desno, često ćete videti i ponudu drugih wiki sajtova, koji obrađuju taj pojam.

Klik, klik, nikad kraja.

Isto to – samo za glagole i druge vrste reči

Lakši slučaj je kada tražimo pojmove, imenice. A šta ćemo sa glagolima, njih baš i nema na vikipediji.
E pa, postoji i za to rešenje: Wikipedia ima svoj rečnik. Zove se Wiktionary. Postoji opcija za sve jezike. Naš baš nije nešto obrađen, nemački je sasvim solidan.

Pa recimo interesuje nas recimo glagol essen,šta to znači, kako se menja, kako glasi u perfektu a kako glagi obliku za Vorgagspassiv, ma koji god glagolski oblik da je potreban.

Obično je prvi izbor verzija na engleskom. Mi idemo na drugu, koji ima skraćenicu de. Ispred, uostalom obeleženo je, pogledaj sliku.

Pa i nije nešto! Ma nemoj! Imaš i izgovor i sinonime.
Idemo dalje.
Tu gde smo, samo malo desno:

Eto osnovnih vremena. A nama je potreban Vorganspassiv, perfekat – nije problem, klik kako je obeleženo i – evo u indikativu i konjuktivu, kao i svi ostali oblici i forme, koje taj glagol može da ima, za koje ste čuli i niste.

I još nešto. Skrolujte stranu do kraja i eto prevoda tog glagola ili pojma, koji tražite na razne jezike, prilično često je i naš zastupljen.

Malo li je? Da čujem sad šta imate da kažete.
Komentare kao i uvek na Nemački nije bauk, facebook stranu ili u inbox, nekako vam je to draže.
Ostalo o glagolima i drugim vrstama reči u nemačkom ovde.

Danas proučavamo osnovno vreme, bolje rečeno prvo vreme, koje se uči, a to je prezent, sadašnje vreme.
Već imate nešto o tome ovde.
Postoji dobra vest i loša, na to smo navikli.

Prezent je, naravno, najlakše vreme pa ga moramo i dobro savladati.
Kao i u našem jeziku, to je prosto vreme, nije nam potrebna pomoć pomoćnih glagola, samo naš osnovni glagol i nastavci.

Na infinitivnu osnovu, (dobijamo je kada odbijemo nastavak – en) dodajemo nastavke za prezent:

Jednina
1. ich – e
2. du – st
3. er
sie – t
es
Množina
1. wir – en
2. ihr – t
3. sie – en
Persiranje: Sie – en

Formula:

spielen = spiel + nastavci

ich spiele
du spielst
er spielt
wir spielen
ihr spielt
sie spielen
Sie spielen

I to lepo naučimo kao pesmicu:

e – st – t – en – t -en

I sad smo došli do sledeće faze, ove nastavke smo nabubali, shvatili što je potrebna i vreme je da vam kažem sledeće – još uvek nemate pojma, kada je prezent u pitanju.

Neće to proći bez borbe, oduvamoćemo i prezent bez muke.

Evo jedne sličice, vi to volite, klik, klik da je bolje vidite.
Ako uzmemo sve glagole u nemačkom jeziku, pa ih preraspodelimo po tome, koje vrste su nam bitne za prezent i to onako odokativno podelimo, sve imamo na sličici.
Znači za većinu glagola, koji se zovu slabi glagoli, ovo što smo naučili o prezentu važi. To je dobra vest. Šta su to slabi, jaki, nepravilni glagoli piše ovde.

E,da jaki glagoli, te je tema. To su glagoli koji se uče napamet.

Eto radosti. Znala sam! Dobra vest je da ih nema puno, procentualno gledano.
Kako znamo, koji je glagol jak? Odgovor je jednostavan, precizan i znam da će vas obradovati – pa nikako!
Jedini način je da naučimo listu napamet, da, da, tut mir Leid!
Naravno u vašim knjigama je naznačeno, koji je glagol jak. Slaba je to pomoć, ako se ne savlada i nabuba napamet, baš, baš.
Kao što imenice u nemačkom jeziku moramo da učimo zajedno sa rodom i nastavkom za množinu, tako i glagole koji su jaki moramo da naučimo napamet i to vam savetujem sledeće:
Kako se pojavi neki jak glagol, odmah naučite sve oblike, prezent, preterit i particip perfekta zajedno sa pomoćnim glagolima.
U početku je teže, isplatiće se višestruko kasnije.

Dogovoreno!
Ako pogledamo deo liste jakih, koji sledi ( precrtani glagoli nisu jaki glagoli) uočićemo glagol finden ili gehen. Oni spadaju u jake glagole ali nemaju nikakve posebne potrebe u prezentu, niti poseban oblik. To se što se uči napamet, takođe.

Nije još gotovo. Sledi novo važno pravilo za prezent jakih glagola:

2. i 3. lice jednine su nam sada bitni.

Kod jakih glagola u prezentu, različiti su samo oblici za 2. i.3. lice jednine. Taj oblik se nalazi u tabeli jakih glagola.
Ostala lica pravimo po naučenoj formuli:

spielen = spiel + nastavci
fahren = fahr + nastavci

Šta piše u tabeli za prezent glagola fahren? Oblik – fährst

st – znamo da je nastavak, znači osnova za 2. i 3. lice je fähr-
*U nekim tabelama se daje oblik za 2. A negde za 3. lice prezenta, nema veze sada znamo o čemu se radi, pa ako nije naznačeno, znamo na osnovu nastavka.

E sad znamo prezent jakih glagola !

Ima tu nekih pravila – koji vokal se menja u koji, kod jakih glagola u osnovi za 2. i 3. lice prezenta, recimo:
a -ä: fahren, du fährst,
e – i: treffen du triffst
au -äu: laufen du läufst, er läuft
eh -ieh: stehlen du stiehlst, er stiehlt
Da vam kažem nešto, slobodno preskočite ovo pravilo, glagoli se uče napamet i tačka, ko će sad da pamti ova pravila, koja ne mogu da pomognu i uglavnom zbunjuju.

Ima tu par izuzetka kod jakih glagola, ali nešto morate da naučite i sami iz knjiga, koje imate.

Ostale teme se nalaze lepo složene po oblastima ovde.
Za sve one, koji pitaju odakle da počnem odgovor glasi: Ovo što radim nije udžbenik gramatike a ni kurs. Ovo je neka vrsta pisanija, koja treba da vam drži pažnju da vam objasni onako, da vam pukne pred očima a vi lepo svi imate neke svoje knjige, časove, šta god da ste već izabrali. I držite se toga.
Naravno, tu je Facbook strana za pitanja, kometare i druženje
A ko želi e-book, sve piše ovde.

Pasiv, oblici za Indikativ, tako piše u gramtikama.
Šta je to, to smo naučili, da ponovimo: – Indikativ, Wirklichkeitsform – to je glagolski način, kojim iskazujemo činjenično stanje, to je ono uobičajeno sa čime počinjemo učenje o nemačkim glagolima, odnosno promena po vremenima. Postoje i oblici u konjunktivu, ali neka ih, zaista vam nisu potrebni, skontaćete ih kada dođe vreme.
To su ona vremena u svojoj tzv.običnoj upotrebi.
Nema bauka, postoji formula:
werden + particip perfekta
Evo još jednom da ne bude zabune čarobna formula =

pasulj i – werden + particip perfekta

E još samo jedna sitna sitničica neverovatne važnosti.
Da bi promenili neki glagol u svim oblicima Vorgangspassiva, mi moramo šta?
– da menjamo glagol werden u svim vremenima, što znači naučimo promenu jednog glagola, znamo sada sve da menjamo
Kako to?
Pa lepo, to je formula i nema tu pametovanja. Naravno, moramo da znamo kako glasi particip perfekta glagola, koji želimo da menjamo. Te detaljčiće smo savladali, znate slabi, jakim modalni, razdvojni, nerazdvojni prefiks i tako to .
Brzo podsećanje – konjugacija glagola werden po vremenima je ovde.

Tabela
Prvo prosta vremena, prosta to smo naučili do sada u onoj svojoj uobičajenoj upotrebi u aktivu su imala 1 element = osnova + nastavak
Formula za Vorgangspassiv= 1. werden + 2. particip perfekta (gemacht, gesprochen, getragen, verloren, gewusst, gesprungen, gefunden, gedacht, gearbeitet, überzogen, erfahren, aufgemacht, itd)

Da li je sad jasno kako se prosto kuva pasulj, odnosno pravi Vorgangspassiv?
Nije, ajde onda ponovo čitaj! Mi idemo dalje:

Složena vremena, ista formula, isti recept za kuvanje pasulja.
werden + particip perfekta

Sada imamo (1 + 2) + 3
Zašto?
Zato što i dalje ostajemo kod istog pravila – menjamo samo glagol werden, koji je sada u složenim vremenima (1+2)

Perfekat – bin 3. worden*
*oblik je geworden, ali pošto particip perfekta najčešće ima prefiks ge-, da ne bi bilo 2 puta u rečenici, jedan pored drugog, 2 oblika koji počinju sa ge -, recimo gefunden geworden, ge- je otpalo.
geworden = worden
Pluskvamperfekat – war 3. worden
Futur I – werde 3. werden
Futur II – werde 3. worden sein

Da bi skontali pravi recept, moramo da izmenimo samo red kod dodavanja sastojaka, odnosno red reči u rečenici, koji će glasiti:
1+ 3 + 2 (3 je sada particip perfekta – gemacht, gesprochen, getragen, verloren, gewusst, gesprungen, gefunden, gedacht, gearbeitet, überzogen, erfahren, aufgemacht, itd)

Tabela – prošlost + budućnost

Znam, mogla sam ja da vam popunim tabelu, ali to ne bi bila fora. Bitno je da uočite poentu – particip perfekta glavnog glagola se ne menja, isti oblik za sva vremena u Vorgangspassiv-u. Jednina, množina, sca 3 lica.

Pa sad recite da nije prosto kao pasulj.
Nešto još nije jasno. Sve do sada što smo naučili o glagolima nalazi se ovde, pa na posao.

Mi smo zaista skromni, da ne kažem kao narod, moglo bi ovo pisanije da ode u drugom smeru, nego da kažemo kao pojedinci koji pokušavaju da steknu nova znanja i umeća, a tu spada i podučavanje učenje nemačkog jezika. Da li je jedan od razloga takvog stava, naš sistem školovanja i učenja, tvrdoglavo i beskompromisno tumačenje i praćenje stavova Bečko- berlinske istorijske škole i učenja u svim društvenim naukama ili tu ima i mnogo drugih razloga, sve to nije trenutno naša briga. Šta to znači – postoje stvari koje već znamo, koje su nam poznate iz našeg jezika a toga nismo svesni.
Ono što želim da istaknem i da imate stalno u vidu, iako to veoma često nije uočljivo na prvi pogled, to su sličnosti između nemačkog i srpskog jezika. Tu izjavu bih proširila i na uticaje, koje su tokom istorije ova dva jezika imala jedan na drugi. Naravno za sada ostaje bez odgovora pitanje – šta je starije, kokoška ili jaje, odnosno nemački ili srpski (kao deo slovenskih) jezika. Ni time se nećemo baviti, samo ću pokušati da vam razjasnim temu – Prošlost i budućnost u nemačkom jeziku u odnosu na na naš jezik.

Većina među vama se prvo susrela sa učenjem engleskog jezika. Tu ste naučili neka pravila, koja važe za upotrebu prošlih i budućih vremena u engleskom jeziku. Imajte u vidu da u engleskom jeziku postoje 12 vremena za iskazivanje prošlosti – 6, sadašnjosti – 2, budućnosti- 4, logično je i da postoje veoma striktna pravila kada se koje od tih vremena upotrebljava.

Iako nemački i engleski jezik spadaju u germanske jezike, u ovoj oblasti ne postoje nikakve sličnosti između ta 2 jezika.
Verovali ili ne, u ovoj oblasti je poklapanje nemački –srpski jezik 100%, dobro hajde da realno kažemo 95%.

U nemačkom jeziku imamo, kao što znamo, 6 vremena:
sadašnjost
– das Präsens: Ich lerne Deutsch.

prošlost

– das Perfekt: Ich habe Deutsch gelernt.
– das Imperfekt / Präteritum: Ich lernte Deutsch.
– das Plusquamperfekt: Ich hatte Deutsch gelernt.

budućnost
– das Futur 1: Ich werde Deutsch lernen.
– das Futur 2: Ich werde Deutsch gelernt haben

U srpskom jeziku je gotovo identična situacija, ako zanemarimo malo komplikacija i začina, koje su dodali naši filolozi, a mi sa svesnom namerom na to nećemo da obratimo pažnju

Sadašnjost
– Prezent – ja učim

prošlost
– perfekat – ja sam učila
– aorist– ja (na)učih
– imperfekat– ja učih
– pluskvamperfekat– ja sam bila učila

budućnost
– futur I– ja ću učiti
– futur II– ja budem učila

Idemo redom:
1. Sadašnjost se u nemačkom i srpskom izražava jednim vremenom, prostim , koje se zove prezent.
Znači – sadašnjost, poklapanje 100%
2. Prošlost – u našem jeziku imamo 1 vreme više u odnosu na nemački jezik, 4:3, samo polako.
Obratićemo pažnju na na naš aorist i imperfekat, čija upotreba zavisi od toga da li koristimo svršeni ili nesvršeni glagol. Toga nemamo u nemačkom pa za naše potrebe spajamo:

aorist+ imperfekat= das Imperfekt / Präteritum
i došli smao na isti odnos i identičnu upotrebu, što nas dovodi do veoma praktičnog pravila:

Kako u našem jeziku iskazujemo prošlost?
Tako što koristimo perfekat
Kako u nemačkom iskazujemo prošlost?
Tako što koristimo perfekat?

Tačka, kraj, Ende! Verujte mi na reč. Ko ne veruje, vremenom će shvatiti.

Razmislite malo, kada ste poslednji put upotrebili aorist ili imperfekat u našem jeziku, recimo ja naučih ovu lekciju….
Nažalost ta 2 vremena, neću da kažem da su izumrla u našem jeziku, svakako su na apartima za održavanje života, koji svakog časa mogu biti isključeni. Ponavljam – nažalost.
U nemačkom das Imperfekt / Präteritum je u malo boljem zdravstvenom stanju. Koristi se u pisanom jeziku, pošto je njegovo korišćenje pokazatelj stila i obrazovanja, u govornom ne tako često, izuzetak oblici pomoćnih glagola sein i haben.
Dakle – perfekat je zakon za prošlu radnju, naučite i koristite perfekat, kao i u našem jeziku i to je to.
Pluskvamperfekat, hajde iskreno ako razmislite, nemate pojma da li ga uopšte koristite i u našem jeziku?
Potreban nam je naravno da naglasimo neke vremenske odrednice po redosledu dešavanja, kao i u nekim specifičnim rečeničnim konstrukcijama.
Poklapanje sa nemačkim je velika, mada ga ima malo više u govornom nemačkom jeziku i to recimo kada baš želimo da naglasimo nešto što je baš bilo u prošlosti.
3. Budućnost – se u našem jeziku izražava se na 2 načina: futur I najčešće i veoma često se koristi i prezent – dolazim sutra. Futur II, šta da vam kažem, u nekim rečeničnim konstrukcijama tipa – ako budem učila …
Budućnost u nemačkom i srpskom – poklapanje 100%.
Da, da, dobro ste pročitali, sve je isto uključujući i upotrebu prezenta za buduće radnje , ich komme morgen um 8 Uhr …..
Nemam šta da dodam više.Sva pravila, koja ste naučili važe, ovo je situacija sa terena. Prosto da ne može prostije biti.

Nemački nije bauk, zar ne

Die Katze läßt das Mausen nicht – sagt man, wenn jemand nicht von schlechter Gewohnheit lassen kann ili vuk dlaku menja a ćud nikada.
Da vidimo zašto ovaj glagol zahteva posebnu pažnju?
1. lassen – Vollverb -Hauptverb, kao pravi, pravcati glagol u značenju 1. pustiti, 2. ostaviti – bukvalno ili jednostavno ne radimo nešto više, dižemo ruke od toga ili nemački sinonim- aufhören

Er kann das Trinken nicht lassen. – Problem , ne može da ostavi piće, tj da prestane da pije
Ich lasse meine Tasche zu Hause. Ostavila sam tašnu kod kuće, bukvalno značenje
Jemanden in Ruhe lassen – pustiti, ostaviti nekoga na miru
Wasser lassen –urinieren (ovo ćete skonati bez prevoda)
Jemandem im Stich lassen – nicht helfen, nekoga ostaviti kada je u nevolji
Etwas nicht aus den Augen lassen – ne ispuštati iz vidokruga

2. lassen – Hilfsverb ili Modalverb(u zavisnosti koju gramatiku ili metod koristite)
Lassen+infinitiv to su srca 2 ljubila se, grlila se ….. ovo je važno, pamti!
U tom slučaju lassen ide u kombinaciji sa još jednim glagolom u infinitivu (bez zu)
Ich habe meine Kinder alleine ins Kino gehen lassen. Pustila sam, dozvolila klincima da idu u bioskop) u zanačenju dozvoliti – erlauben

Ili

Kada nešto ne radimo sami, neko drugi vrši neku uslugu za nas, e to je upotreba glagola lassen, oni koji znaju engleski već su to savladali sa upotrebom glagola let.
A za one koji ne znaju, da pokušamo da objasnimo prosto. U našem jeziku se ne poštuje razlika između toga da li smo nešto uradili sami ili smo platili uslugu (hteli ili ne da priznamo, prilično smo egoistični, sa lingvističkog aspekta naravno, he-he).

Ich habe mir die Haare schneiden lassen.
Mi kažemo, ošišala sam se! Retko ko se zaista sam ošišao, nego je verovatnije da se prepustio umeću šišanja kod nekog iskusnog frizera. Međutim, mi nikada nećemo reči – Prepustila sam se šišanju ili dopustila sam (frizeru) šišanje.
Znači, obrati pažnju u nemačkom je preciznost obavezna, ako nešto ne radiš sam, nego radi majstor – upotreba galagola lassen je obavezna.

Ich habe ein Ferienhaus in diesem Dorf bauen lassen.
Sagradio sam vikedincu, ima u našem jeziku mogućnost dvostrukog značenja – ili se brate zasukao rukave i uradio sam ili si toliki baja, da si ti platio to pošteno ali je nebitno, poenta izjave je u inormaciji da imaš vikendicu.

Znači – nemačka preciznost:
lassen – sam si radio
lassen + 2 glagol u infinitivu = platio si pošteno nečiju uslugu

Znamo da nemački jezik voli pasiv a ovom slučaju umesto da kažemo – kosa mi je ošišana ili vikedendica mi je sagrađena koristimo kostrukciju lassen+infinitiv

Ovde samo još jedna sitna sitničica, ali moogooo važna!!!!.

Kao i ostali modalni glagoli, glagol lassen, kada se menja po vremenima u kombinaciji sa drugim glagolima, neće koristiti oblik particip II, već će imati oblik infinitiva.

Ich habe mir die Haare schneiden gelassen lassen.

Može i kao povratni glagol – tada često ima značenje slično kao können, nešto je moguće ili nije moguće uraditi
Die Tür hat sich nicht mehr öffnen lassen –vrata se više ne mogu otvoriti, umesto pasiva
Er ließ sich leicht beeinflussen. – Na njega se lako može uticati, odnosno on (do)pušta tako nešto

Imperativ –opisno, ako su u pitanju ostala lica, znamo da imperativ u nemačkom ima samo 2.lice jednine I množine, kao naše pusti+akuzativ
Lass uns jetzt nach Hause gehen! Pusti nas da idemo kući!

Jasno!

Konjugaciju glagola lassen, iako sam nacrtala, pronaći ćete klik ovde, onalo lepo,šareno, lako se pamti.
Ne daj bože, ako smo nešto propustili uvezi nemačkih glagola klik ovde.
Bidimo se na Facebooku Nemački nije bauk, tu pišite, potavljajte pitanja, uostalom i ovaj tekst je odgvor na konkretan upit, koji sam dobila na toj strani.

Evo jedne zgodne online stvarčice. Konjugator, ni manje ni više
E sad da se najpre prisetimo šta je to konjugacija – klik ovde.
Samu definiciju možemo da ponovimo:

Konjugacija je svojstvo, osbina, karakteristika glagola. Znači, konjugacija je promena glagola, u našem jeziku, na primer, po licu, broju (jednina i množina), vremenu, načinu i rodu (muški, ženski i srednji).

Znam ja da vi vredno učite, mala pomoć ne može da škodi. I zato su smišljeni online konjugatori.
Vi lepo ukucate glagol, koji vam je iz bilo kog razloga potreban i dalje je čarolija – op, glagol u svim mogućim vremenima, pa pasiv, pa konjunktiv I i II, participi, milina jedna.
Idemo na posao.

Predstavljam vam 2 konjugatora.

Prvi, meni miliji je das Wikiwörterbuch – link

Tu zaista svašta možete pronaći ali da se sad koncetrišemo na temu.

To bi bilo ovo na slici. Strelica pokazuje gde ćete upisati glagol, koji vas interesuje.
Uzmimo za primer glagol brauchen.
Rezultat je sledeći:

Na toj strani ima svačega, recimo imate izgovor određenih oblika, sinonime, primere upotrebe. U gornjem desnom uglu imate malu tabelu i tu su oblici za prezent, preterit, konjuktiv I, perfekat i imperativ. To nije ništa u odnosu na ono što ćete dobti ako kliknte tamo, baš tamo gde sam obeležila strelicom. Onda dobijate sve, pazi sad, apsolutne sve moguće oblike za taj glagol. Najpre idu infinitivi i participi pa imperativ sa oblicima i za oba pasiva. Zatim slede sva vremena u nemačkom jeziku od prezenta zaključno sa futurom II, pa sve to u oblicima za indikativ (to je ono što zovete normalna vremena) pa Vorgangspassiv i Zustandpassiv + konjunktiv I i II.

Bukvalno – nema šta nema.

Konjugator br 2. imam utisak da će vam se više dopasti. Priznajem pregledniji je, naročito kad neka muka pritisne, pa onako na telefonu baš je pregledan.
Deutsche Welle je poznata adresa, koju nadam se, bar ponekad posetite.

Link za konjugator je ovde.

Nema tu šta da se objašnjava, sve je jasno. Prednost je što prepoznaje i glagol, ne samo u infinitivu nego i u određenom obliku, prezent, particip, itd. Ipak ume nakad da se zbuni, preporuka držite se oblika infinitiva. Ako je baš frka – probajte sve šta ovas muči.

Sad vidim nisam stavila strelicu gde da pritisnete, pa valjda ćete se snaći sami

Isti glagol brauchen. Nema svih vremena a ni pasiva. Birajte u zavisnosti od potrebe.

Eto, to bi bilo to. Čekam vaše komentare i poruke na Facebook stranici Nemački nije bauk a teme koje ste propustili u vezi sa galgolima i vremenima u nemačkom jeziku pogledajte ovde.

Ti nemački glagoli, sve same ale iskaču na sve strane
Ako mislite da su naši glagoli bolji, ljuto se varate, nisu ni naše glagolske ale ništa manje strašne.
Da pređemo sa reči na delo, što manje teoretisanja – konkretno.

Dakle, prvo i osnovno pitanje je šta se vas sad tiče tamo neka rekcija i valenca.
Ako ćemo iskreno, ma uopšte vas se ne tiče. Samo malo strpljenja i videćete velike koristi  imati od ovog teksta.

Dakle, ukratko, ali baš ukratko:

Rekcija nemačkih glagola je ono što mrzite iz dna duše:

Rekcija nemačkih glagola je njihova sposobnost da uz sebe vezuju određene reči, tačnije određene reči (imenica, zamenica) u određenom padežu sa predlozima ili bez njih.

Eto, klik na sliku, pa će biti jasnije.
Znači, to je ono što mrzite da bubate, koji glagoli idu sa dativom, akuzativom i sa jednim i drugim i trećim…..

Valenca nemačkih glaola je osobina glagola da uz sebe veže određeni broj rečeničnih članova. (sačuvaj me bože od definicije)
Tako je, kako je – samo još malo strpljenja, molim!

Postoje glagoli sa valentošću nula, pa jednovalentni, dvovalentni, pa idimidođi mi – i mene mrzi da pišem, nema vajde od toga.

Prosto objašnjenje – glagol regnen je nultivalentan, dovoljan je sam sebi, ništa ne vezuje za sebe – es regnet.

Za one strpljive – evo nagade, nadam se da ćete je pravilno koristiti.

To je nemački online rečnik valentnosti svih glagola,vidi sliku:

Gore vidite sva slova A-Z. Kliknete na slovo za glagol koji vas interesuje i levo se pojavi spisak svih glagola na to slovo. Nađete onaj, koji vas interesuje, klik na njega i dobijate pravu poslasticu:
Vidite da li je jak, slab glagol, i onda slede primeri valence, odnosno, što je važnije za vas, upotrebe.

Na gornjoj sličici vidite primer, koji predlozi idu uz određeni glagol i padež(ne piše dativ, akuzativ ali se vidi iz oblika recimo lične zamenice)
Na ovoj sad sličici, glagol fehlen, koji je malo drugačiji da tako kažemo, vidite primere kako se pravilno upotrebljava.
I to nije sve!
Kliknite na gornji desni ugao, kako sam vam nacrtala na slici, koja sledi i dobijate sve moguće varijante značenja u primerima, gde je pasiv moguć gde nije, primere u određenim padežima, ma apsolutno sve.

Red je i da vam dam link.
Jako vam se dopao online konjugator nemačkih glagola

Ovo je još bolje i korisnije, bez učenja napamet već kroz primere.

Komentari na Nemački nije bauk.
Ostale stavke u vezi sa glagolima tražimo ovde.

Već ste upoznali Gordanu. Ko nije, propustio je tekst o putovanju vozom u Nemačku .

Danas vas Gordana uči, korak po korak kako da savladate automate i kupute karte.

foto
Na stanicama S/U bahn-a u samom gradu kartu ćete najčešće kupovati na automatu. Ulazni ekran jednog automata vidite na slici iznad, a sam automat (naći ćete ga na svim stanicama
S-bahn-a) na slici ispod:

Foto: Gordana

Automat može da izgleda i ovako:

foto

ili ovako:

foto: Gordana

U ovom postu pozabavićemo se crveno sivim automatima. Mislim da ćete se za ostale snaći, ako ima pitanja, tu sam za odgovore
Kartu biramo iz neke od ponuđenih opcija. Na raspolaganju su vam sledeće (ulazni ekran):

Start – Ziel: izbor karte korak po korak, pri čemu birate polaznu i krajnju stanicu vožnje.

Fahrplanauskunft: pregled informacija vezanih za plan puta i njegovu organizaciju (izbor polazne i krajnje stanice putovanja – Reiseweg, izbor voza – Zugtyp, datuma i vremena putovanja – Datum/Uhrzeit i traženje odgovarajuće veze – Verbindung.

Gesamtes Angebot: pregled celokupne ponude na jednom mestu, od poslovnih putovanja i karata za regionalne vozove, preko vremenskih do grupnih, nedeljnih i mesečnih karata

Verkehrsverbund: gradska saobraćajna mreža ( objedinjeni S-bahn, U-bahn, tramvaj i autobus), kao naš GSP

Ukoliko ste u nekom od prozora, pritiskom na taster ZURÜCK (nazad) vraćate se na prethodni korak, a sa ABBRECHEN prekidate započeto i vraćate se na ulazni panel.

Pomenula sam vam vremenske, grupne, nedeljne i mesečne karte. Kao što vidite – ima ih mnogo – da biste se lakše snašli, evo i tabelarnog pregleda vrsta karata na minhenskom primeru:

Innenraum (centralni deo grada), München XXL, Außenraum (spoljni pojas) i Gesamtnetz (celokupna mreža) su definisane tarifne zone. Informacije o njima na automatu nalaze se u okviru tastera Tarifinfo (glavni panel), a delovi grada sa pripadajućim stanicama koje obuhvataju ( Ring-ovi) naznačeni su na svim planovima linija S/U bahn-a (Schnellbahnnetz) :

foto

U sledećem postu pozabavićemo se kartama koje ćete najčešće koristiti, a za kraj ovog posta još samo nekoliko napomena:

Plan linija S/U bahn-a sa rasporedom stanica videćete na svakoj stanici i u samom vozu (Scnellbahnnetz). Na planu je takođe naznačena i stanica na kojoj se trenutno nalazite.

Redosled i vremena ulaska S/U bahn-a u stanicu, kao i sva propratna obaveštenja u slučaju prekida, zastoja ili kašnjenja na liniji možete pratiti na postavljenim displejima ili preko razglasa:

Linie                   Ziel                Gleis                in Min.
S2                        Erding                   1                      5

(primer linije S2 – Erding – Peterhausen)

I na samom kraju, iz ličnog iskustva, bar kad je Minhen u pitanju, nemojte se iznenaditi ako vas, dok stojite na stanici i proveravate plan ili kupujete kartu, pitaju za pomoć ili vam je ponude. Pitanje: ,,Brauchen Sie Hilfe?” (Treba li Vam pomoć?) imala sam prilike da čujem nekoliko puta.

Komentari i sugestije na Facebook strani Nemački nije bauk.