Najpre moram da vas priupitam nešto – da li pratite na sajtu about.com blog o nemačkom jeziku? Preporučujem ga od srca. Vodi ga g-đa Ingrid Bauer i veoma je interesantan. Naravno, ona razmatra probleme na koje nailazi neko sa engleskog govornog područja ali bez obzira na to teme, koje obrađuje su veoma korisne. Evo i linka.
Nedavno je na tom blogu postavljeno sledeće pitanje:
– da li je nemački romantičan jezik
Ne znam šta vi mislite o tome, veoma me zanima.
Generalno gledano za naše govorno područje izdvajaju se neki tipični odgovori i razmišljanja na ovu temu (to je jedno od prvih pitanja, koje postavim na kursu).
Pošto smo mi na području, koje je bilo strašno pogođeno II svetskim ratom, negativna konotacija preovlađuje, nemački jezik se vezuje uglavnom za nacistički period.
Zatim, tu su i Tihi i Prle uz koje su nekadašnje generacije dece naučile nemačke reči kao što su – Halt! Los!
Batu Živojinovića i da ne pominjemo!
Ako ostavimo po strani taj strašni period nemačke istorije (koji se naravno ne sme zaboraviti) radi razmatranja teme ovog posta, da vidimo kako stoje stvari:
Opšte je mišljenje, ne samo kod nas da nemački ne spada u muzikalne jezike. Najčešće se smatra da su italijanski, francusli, španski najmuzikalniji jezici.
Molski i durski jezici
Nekada je postojala teorija o molskim i durskim jezicima.
Smatralo se da su molski jezici, koji su muzikalni, nežni, roamntični, pogodni za pevanje u molskim akordima, jezici romanske grupe indoevropskih jezika – francuski, italijanski, španski, portugalski.
Durski jezici bi bili oni sa oštrijim akcentom i tvrđim izgovorom – germanska grupa jezika: nemački, švedki, norveški.
Engleski, koji je u principu germanski jezik je posle normanskih osvajanja u 11 veku bio pod felikom uticajem francuskog, pa se ne uklapa ni u molsku ni u dursku grupu, tu je negde na pola puta.
Slovenski jezici se nikako ne uklapaju u ovu teoriju, u samoj jezičkoj grupaciji postoje velike razlike po ovoj, gotovo zaboravljenoj teoriji.
Teorija o vokalima, samoglasnicima
Druga teorija razmatra broj samoglasnika, koje se koriste u nekom jeziku.
Odmah da naglasimo: naš jezik – južnoslovenska grupa jezika, ne prolazi baš sjajno po ovim kriterijumima. Samo 5 samoglasnika čine naš jezik veoma teškim za učenje a da li je muzikalan, pa procenite sami.
Dakle teorija glasi – što više vokala, jezik je muzikalniji.
Pogledajte engleski sa svim njihovim vokalima i diftonzima, to je impozantan broj.
Ni nemački ne prolazi loše po ovoj teoriji.
Da rezimiramo – ovo su samo neke teorije, koje nisu odolele ni zubu vremena a kamoli nekoj objektivnijoj naučnoj analizi.
Pitanje ostaje otvoreno i svako može dati svoje viđenje.
A kao mali doprinos ovoj temi ja vam preporučujem predivnu pesmu iz kultnog filma Kabare.
Izvodi je Greta Keller a tekst glasi ovako:
Oh, wie wunderbar,
Nicht sich so wie’s war,
Durch ein winziges Wort ‘Heirat’.
Aus dem Erdgeschoß
Wird ein Märchenschloß,
Durch ein winziges Wort ‘Heirat’.
Und das grau
Wird auf einmal blau,
Wie noch kein blau jemals war.
Und dann steht man da,
Sagt beseligt’ja,
Heut’wird mein Traum
Nicht so grau in grau.’
Ah! wie wunderbar,
Nichts ist so wie-es-war,
Durch ein winziges Wort:
‘Heirat.’
Aus dem Erdgeschoss
Wird ein Marchenschloss
Durch ein winziges Wort:
‘Heirat’.
