Mi smo zaista skromni, da ne kažem kao narod, moglo bi ovo pisanije da ode u drugom smeru, nego da kažemo kao pojedinci koji pokušavaju da steknu nova znanja i umeća, a tu spada i podučavanje učenje nemačkog jezika. Da li je jedan od razloga takvog stava, naš sistem školovanja i učenja, tvrdoglavo i beskompromisno tumačenje i praćenje stavova Bečko- berlinske istorijske škole i učenja u svim društvenim naukama ili tu ima i mnogo drugih razloga, sve to nije trenutno naša briga. Šta to znači – postoje stvari koje već znamo, koje su nam poznate iz našeg jezika a toga nismo svesni.
Ono što želim da istaknem i da imate stalno u vidu, iako to veoma često nije uočljivo na prvi pogled, to su sličnosti između nemačkog i srpskog jezika. Tu izjavu bih proširila i na uticaje, koje su tokom istorije ova dva jezika imala jedan na drugi. Naravno za sada ostaje bez odgovora pitanje – šta je starije, kokoška ili jaje, odnosno nemački ili srpski (kao deo slovenskih) jezika. Ni time se nećemo baviti, samo ću pokušati da vam razjasnim temu – Prošlost i budućnost u nemačkom jeziku u odnosu na na naš jezik.
Većina među vama se prvo susrela sa učenjem engleskog jezika. Tu ste naučili neka pravila, koja važe za upotrebu prošlih i budućih vremena u engleskom jeziku. Imajte u vidu da u engleskom jeziku postoje 12 vremena za iskazivanje prošlosti – 6, sadašnjosti – 2, budućnosti- 4, logično je i da postoje veoma striktna pravila kada se koje od tih vremena upotrebljava.
Iako nemački i engleski jezik spadaju u germanske jezike, u ovoj oblasti ne postoje nikakve sličnosti između ta 2 jezika.
Verovali ili ne, u ovoj oblasti je poklapanje nemački –srpski jezik 100%, dobro hajde da realno kažemo 95%.
U nemačkom jeziku imamo, kao što znamo, 6 vremena:
sadašnjost
– das Präsens: Ich lerne Deutsch.
prošlost
– das Perfekt: Ich habe Deutsch gelernt.
– das Imperfekt / Präteritum: Ich lernte Deutsch.
– das Plusquamperfekt: Ich hatte Deutsch gelernt.
budućnost
– das Futur 1: Ich werde Deutsch lernen.
– das Futur 2: Ich werde Deutsch gelernt haben
U srpskom jeziku je gotovo identična situacija, ako zanemarimo malo komplikacija i začina, koje su dodali naši filolozi, a mi sa svesnom namerom na to nećemo da obratimo pažnju 
Sadašnjost
– Prezent – ja učim
prošlost
– perfekat – ja sam učila
– aorist– ja (na)učih
– imperfekat– ja učih
– pluskvamperfekat– ja sam bila učila
budućnost
– futur I– ja ću učiti
– futur II– ja budem učila
Idemo redom:
1. Sadašnjost se u nemačkom i srpskom izražava jednim vremenom, prostim , koje se zove prezent.
Znači – sadašnjost, poklapanje 100%
2. Prošlost – u našem jeziku imamo 1 vreme više u odnosu na nemački jezik, 4:3, samo polako.
Obratićemo pažnju na na naš aorist i imperfekat, čija upotreba zavisi od toga da li koristimo svršeni ili nesvršeni glagol. Toga nemamo u nemačkom pa za naše potrebe spajamo:
aorist+ imperfekat= das Imperfekt / Präteritum
i došli smao na isti odnos i identičnu upotrebu, što nas dovodi do veoma praktičnog pravila:
Kako u našem jeziku iskazujemo prošlost?
Tako što koristimo perfekat
Kako u nemačkom iskazujemo prošlost?
Tako što koristimo perfekat?
Tačka, kraj, Ende! Verujte mi na reč. Ko ne veruje, vremenom će shvatiti.
Razmislite malo, kada ste poslednji put upotrebili aorist ili imperfekat u našem jeziku, recimo ja naučih ovu lekciju….
Nažalost ta 2 vremena, neću da kažem da su izumrla u našem jeziku, svakako su na apartima za održavanje života, koji svakog časa mogu biti isključeni. Ponavljam – nažalost.
U nemačkom das Imperfekt / Präteritum je u malo boljem zdravstvenom stanju. Koristi se u pisanom jeziku, pošto je njegovo korišćenje pokazatelj stila i obrazovanja, u govornom ne tako često, izuzetak oblici pomoćnih glagola sein i haben.
Dakle – perfekat je zakon za prošlu radnju, naučite i koristite perfekat, kao i u našem jeziku i to je to.
Pluskvamperfekat, hajde iskreno ako razmislite, nemate pojma da li ga uopšte koristite i u našem jeziku?
Potreban nam je naravno da naglasimo neke vremenske odrednice po redosledu dešavanja, kao i u nekim specifičnim rečeničnim konstrukcijama.
Poklapanje sa nemačkim je velika, mada ga ima malo više u govornom nemačkom jeziku i to recimo kada baš želimo da naglasimo nešto što je baš bilo u prošlosti.
3. Budućnost – se u našem jeziku izražava se na 2 načina: futur I najčešće i veoma često se koristi i prezent – dolazim sutra. Futur II, šta da vam kažem, u nekim rečeničnim konstrukcijama tipa – ako budem učila …
Budućnost u nemačkom i srpskom – poklapanje 100%.
Da, da, dobro ste pročitali, sve je isto uključujući i upotrebu prezenta za buduće radnje , ich komme morgen um 8 Uhr …..
Nemam šta da dodam više.Sva pravila, koja ste naučili važe, ovo je situacija sa terena. Prosto da ne može prostije biti.
Nemački nije bauk, zar ne